Чекајући списак нерадника
Дође и прође 31. децембар 2022. године, али и прва седмица након тога, а Република Српска не доби списак оних који су запослени у јавном сектору, а не долазе на посао. За све то вријеме, наравно, ти нерадници уредно су примали плату, а да нису ни прошетали до радног мјеста. Многи и не знају, чини се, гдје раде и који је опис њиховог посла.
Сам премијер Српске Радован Вишковић најавио је да ће сви они који су у том повлаштеном положају, као и они који су им то омогућили, добити отказ с 31. децембром. Сам је рекао јасно, нико га на то није тјерао, да ће јавно саопштити имена оних који су ту привилегију имали као и период у којем су примали плату, а нису долазили на посао.
Прошао је задати рок, али и седмица након тога. Нема ни списка али ни отказа, бар не за сада. И први човјек Владе Српске, по свему судећи, сада мијења плочу па наводи да ће јавност о свему бити информисана.
Међутим, сада не наводи рок у којем ће јавност о свему бити информисана. Ко зна можда су надлежни у Влади РС увидјели да је немогуће и ући у траг свим нерадницима у јавном сектору!? Можда их је превише па их у кратком периоду, од седам дана, није могуће ни пребројати и сабрати на једном мјесту.
Јавна је тајна да су посебно јавна предузећа у Српској кориштена свих претходних година за ухљебљавање подобних појединаца који се никада нису појавили на послу. Радна књижица им је у управама тих предузећа, али су физички километрима удаљени од радног мјеста на којем се воде. Башкаре се и уживају на некој егзотичној дестинацији, а све на рачун новца грађана.
Зато и имамо то што имамо од јавних предузећа. Реорганизацију коју надлежни најављују сваке године, односно текст посвећен тој најави само се копира и преноси у кључни економски документ на којем се мијења само година. Тако је било и 2020, 2021, 2022., а и у оним годинама испред тих.
Да су се надлежни на вријеме борили против оних који су одговорни за очигледно подугачку листу нерадника не би данас ни спомињали реорганизацију јавних предузећа, али ни да ће јавност о свему бити информисана.
О томе је, нема сумње, јавност одавно требало да буде информисана и кажњени они који су такву политику запошљавања водили свих претходних година. Јер да је иједан шеф, директор, или нерадник кажњен онај други би се, ако ништа, бар запитао да ли да посегне за истом праксом запошљавања. Овако како нико није кажњаван и све је ишло по добро утабаном и сигурном путу, јасно је да је у институцијама, фондовима, заводима и јавним предузећима створена армија нерадника, које је немогуће и пребројати.
Због такве њихове политике испаштају они који савјесно обављају свој посао али и они који годинама чекају на бироу посао. Од силних нерадника они не могу добити посао и обезбиједити себи пристојан живот.
Добро би било да не слушамо из говора и обраћања надлежних и за пола године или пак годину да ће јавност о свему бити обавијештена. Јер доста тога је до сада речено и обећано становницима да ће им бити саопштено, а никада није. Многа о тих обећања одавно су и заборављена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
