Божански опроштај за грешке правосуђа
Недостаци у истрази, попут недовољно темељног вјештачења, недостатка доказа, не само да доводе до падања оптужница и пресуда, већ и поткопавају повјерење у правосудни систем. Носиоци правосудних институција, због чијег немара, случајног или ненамјерног углавном грађани плаћају цех, изгледа да се надају да ће сви да послушају савјет Александра Поупа па им “божански опросте за грешке”.
Одговорност носилаца правосудних функција, које код нас очигледно нема, је кључна јер гријеси у раду морају имати посљедице. Олако узимање ових питања и рад без одговорности само доприносе лошим истрагама и малим казнама или чак ослобађањем кривих особа или оптуживањем невиних.
Примјер попут случаја Далибора Мандића, којем се суди за стравично убиство, те предмет против Микице Марјанца и Зорана Бошњака који се већ налази пред застаром, јер траје скоро шест година без епилога, говори какве и колико озбиљне правосудне грешке се могу уочити у нашем систему. Грађани коментаришу да због оваквих или сличних грешака падају озбиљни кривични предмети, а они који би требало да сједе иза решетака заврше на слободи или добију минималне казне. Када је у питању предмет “Мандић” чак је и вијеће бањалучког Окружног суда указало на пропусте током истраге и недостатак доказа.
- С обзиром на пропусте у овом случају ДНК вјештачење предмета пронађених на мјесту убиства као и оних одузетих од оптуженог је неопходно с циљем утврђивања потпуног и тачног чињеничног стања. Биће упоређени сви нађени трагови са неспорном ДНК жртве и оптуженог. Треба да видимо има ли трагова оптуженог и жртве - рекао је судија Драган Улетиловић.
Адвокат породице убијеног младића Марко Микеш тврди да постоји довољно доказа за осуђујућу пресуду и да оптужени Мандић заслужује затвор. Међутим према досадашњим доказима тужилачки рад у овом случају “изгледа танко”, што је уочио и суд па наредио извођење доказа. Иако на снимку није могуће препознати ко је убица те на дуксу и јакни оптуженог није нађен траг жртве, тужилаштво није тражило додатне доказе за своје тврдње. Тако, што је за чуђење, није тражило да се утврђује да ли на дуксу или јакни оптуженог има трагова жртве. Што је још фрапантније није тражено ни вјештачење патика оптуженог, на којима се уочава мрљај која како су рекли свједоци подсјећа на крв. Такође није тражено ни вјештачење других бројних доказа на којима би се, како су рекли вјештаци током суђења, могли наћи трагови жртве ако је била у контакту с оптуженим. Због свега тога бојазан је многих да нико неће одговарати за бруталну смрт младића, иако је јавност могла да види његово стравично убиство.
Грађани имају право од правосудних институција очекују да јасно и недвосмислено доказују недјела, а овакви случајеви само продубљују сумње у њихову способност. Када се узме у обзир случај “Марјанац” и “Бошњак” који ће због дужине трајања вјероватно застарјети постаје очигледно да су потребне озбиљне реформе правосуђа да би била осигурана адекватна правда.
Ови случајеви не само да бацају сумњу на стручност правосудних институција, већ такође подривају основне принципе правне државе и повјерење грађана у њу. Када се на то дода да су многи велики предмети за које је тврђено да су потковани доказима “чврстим као бетон” завршавали укидајућим пресудама, минималним казнама или су вишеструко поновљена суђења, очигледно је да је “нешто труло у држави правосудној”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
