Борба за тржиште
Миграције становништва, без имало претјеривања, обиљежиле су посљедњу деценију на Балкану. Истина, одлив становништва са ових простора почео је много раније, али проблеми које је изазвало исељавање на сцену су испливали посљедњих пет, десет година. И то свуда, од Србије, преко Хрватске, Црне Горе до БиХ.
Празна села, општине и градови највеће проблеме стварају тржишту рада. Све побројане земље суочавају се са хроничним недостатком радника што се може провјерити једноставном “Гугл” претрагом ако укуцате “оглас за посао”. У сваком моменту претраживач ће избацити на стотине, па чак и хиљаде отворених позиција које се нуде како на домаћем, тако и регионалном тржишту рада. Међу оглашивачима у БиХ неријетко се налази и огласи за посао њемачких, словеначких, хрватских и послодаваца из других развијених земаља западне Европе.
Свјесни да млади највише слободног времена проводе на друштвеним мрежама бројни послодавци огласе за запошљавање преселили су на “Инстаграм” и “Тик ток” у нади да ће ту брже доћи до пријеко потребних радника. Борба за раднике потпуно је елиминисала границе, па тако Хрвати и Црногорци сваке зиме у БиХ регрутују сезонце који би од раног прољећа до касне јесени радили на Приморју. А захваљујући високим платама које нуде, полази им за руком да од домаћих послодаваца преотму на стотине радника. За таквом пословном праксом и с циљем привлачења купаца у посљедње вријеме посежу и велики трговачки ланци који послују у сусједној Хрватској. Корисницима друштвених мрежа у Бањалуци и шире често искачу спонзорисане објаве трговачких ланаца који позивају купце са ових простора да викендом посјете њихове малопродајне објекте у Славонском Броду и Пожеги. И у тим рекламама нема ништа спорно. Свако има право да се оглашава гдје жели, тржиште је слободно. Баш као што је и право купца да пазари ону робу која је најприхватљивија његовом новчанику.
То само показује да је на тржишту, усљед огромне понуде и хроничног мањка становништва, присутна беспоштедна борба за купце. Ту битку најлакше добијају они који су у рат укључили снижавање цијена и трајне акције које у вријеме високе инфлације пажљиво прате и потрошачи са дубљим џепом.
Будући да је појефтињење већ дуже вријеме најскупља ријеч у Српској и БиХ, да о снижавању цијена нико ни не размишља и да је главни мото домаћих увозника и трговаца “дижи што више, куповаће јер морају јести”, конкуренцији из Хрватске би без сумње могло поћи за руком да “преотме” дио купаца, бар оних који насељавају погранична мјеста. Ако је формирање цијена баук, потрошачка математика није. Свако ко израчуна да му је набавка робе уз транспорт преко границе јефтинија, треба да сједне у ауто и обави куповину по нижим цијенама. Потрошачи и радници у Српској предуго су овце за шишање, а фризераја их може поштедјети само јака конкуренција. Домаћа или комшијска, свеједно је.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
