Борба за студенте

Анита Јанковић Речевић
Борба за студенте

Мањак уписаних студената хронична је болест домаћих факултета већ дужи низ година. Поразна демографска статистика главни је узрок тог рецидивног проблема који је примјетан у свим земљама региона. Цијели Балкан мучи ниска стопа наталитета, учестале миграције којима се не назире крај, али и неповољна ситуација на тржишту рада која младе гура што даље од ових простора.

Промаја у амфитеатрима посљедица је свих тих проблема, а ако се не крене у агресивније врбовање страних студената, таква ситуација још задуго ће владати на домаћим високошколским установама, с обзиром на то да су листе уписаних ђака у прве разредне основних и средњих школа све краће.

Проблем мањка студената најбоље је изгледа схватила Словенија, која с циљем привлачења што већег броја младих ове јесени организује два сајма образовања у БиХ на којима ће представити низ погодности, почевши од бесплатног школовања до брзог запослења у Европској унији за све оне који се одлуче да студирају у тој земљи. Представници неколико словеначких факултета у Бањалуку стижу 30. септембра, петнаестак дана касније и у Сарајево, а сваки млади који се одлучи да студира на неком од тамошњих перспективних студија значи празну столицу више у нашим амфитеатрима.

По узору на Словенију и наши универзитети би могли организовати сличне сајмове образовања у сусједним земљама, гдје је, с обзиром на исто говорно подручје, лакше допријети до младих и понудити им да студирају у Српској.

За оне из сиромашнијих крајева Хрватске, због мањих трошкова студирања, наши факултети и сада су неријетко били први избор, нарочито студији медицине, а када би се више промовисали, бар у пограничним крајевима Српске и Хрватске, када би тамошњи средњошколци били подробније информисани, засигурно би их више дошло да студира овдје.

Иако су организовањем наставе на енглеском медицински факултети у Фочи и Бањалуци довукли одређени број страних студената, махом из Индије, Пакистана, Египта, Италије, Српска се и даље не може похвалити великим бројем странаца који убиру знање на нашим универзитетима.

А могло би бити потпуно другачије са само мало више рада, ентузијазма и идеја. Предности студирања у Српској за странце су огромне, почевши од чињенице да су наши факултети акредитовани и признати мимо граница БиХ, затим географске локације наше земље која се налази у срцу Европе, ниских трошкова живота и студирања, високог степена безбједности па све до одличног ноћног провода, што је за младе и те како значајно.

Наравно, да бисмо привукли младе из иностранства неопходно је да обезбиједимо савремену опрему на факултетима, обучимо наставнике и уведемо наставу на енглеском на што већем броју студијских програма. То се не чини као тежак посао, а донијело би нам низ бенефита, јер су страни студенти најбољи амбасадори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Нафта и Бубка
Нафта и Бубка
Шта ће коме?
Шта ће коме?
Јустиција
Јустиција
Зов завичаја
Зов завичаја
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана