Бербок, Шмит и Калај
Неопходна је њемачка моћ да се уведе ред на Балкан. Све остало је краткорочно, средњорочно и дугорочно гледано осуђено на пропаст. Ако би Берлин владао, ред би био надохват руке и мир би могао да се врати на Балкан. Њемачка треба и да привуче балканске просторе на своју страну (под своју контролу) ако жели да оствари доминацију у Европи. Да би то постигла, неопходно је сломити српски фактор.
Ово су поруке које се данас могу прочитати излиставајући њемачке новине које данима и мјесецима на слично чудан начин извјештавају о тренутној ситуацији на западном Балкану, неуспјелој стратегији САД и ЕУ, али и “доминацији Србије”, за коју су истакли да се “мора сломити”, баш као и сам српски фактор, укључујући како онај на Косову и Метохији, тако и у БиХ.
Ови позиви, који неодољиво подсјећају на оне из деведесетих, да Њемачка узме узде када је у питању Балкан, представљају артиљеријску припрему за нове потезе које би Берлин могао предузети против Српске, али и Србије, јер никако из вида не треба изгубити чињеницу да је ова држава тренутно један од главних актера у рјешавању питања КиМ, али и генератор криза у БиХ које спроводи преко високог представника у покушају - Кристијана Шмита.
Да су њемачки глобалисти озбиљни у својим намјерама, говори и то да су они, након Американаца и Британаца, и сами именовали специјалног изасланика за западни Балкан - Мануела Сарацина. На тај начин су показали како доживљавају ове просторе - као европску колонију, односно као простор кужних и неспособних сподоба које нису у стању да се о себи брину.
И сам недавни долазак шефице њемачке дипломатије Аналене Бербок, која се са Башчаршије поручила како је у БиХ прије 30 година одбрањена европска идеја и да “срце Европе данас куца у Кијеву”, једнако као што је “у деведесетим годинама у опкољеном Сарајеву” - говори о стратегији Берлина. Заборавила је да се при томе извини за распарчавање бивше Југославије, наоружавање “других страна”, али и вишевјековно прављење БиХ опасним буретом барута. Заборавила је да помене и шта је Запад направио од Украјине гурајући је у рат са Русијом. Толико о добрим намјерама. Ради се о једном вишедеценијском континуитету, о политици коју је можда најбоље илустровати кроз лик и дјело аустроугарског управника Бењамина Калаја. Интересантно, кад год би се српски фактор пробудио, подигао главу противећи се притисцима да се колонијално потчини, Њемачка би узимала батину у руке. Некада је то био Калај, а данас Шмит, коме је Бербокова дошла пружити подршку. Нажалост, ту агенду слијепо прихватају у једном дијелу БиХ, свјесно прихватајући да зарад приземних циљева буду поданици, не схватајући да им то ништа добро не може донијети.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
