Бањалучка борба за права дјеце

Маријана Миљић Бјеловук
Бањалучка борба за права дјеце

У највећем граду Републике Српске група родитеља већ мјесецима води велику битку да њихови малишани добију иста права као дјеца која похађају јавне предшколске установе. И неће одустати ма колико год били спутавани од стране градских власти, јер борба за права малишана не може се поредити ни са каквом другом битком.

Лажних обећања са адресе Градске управе до сада су имали на претек. Сви су ту да понуде рјешење, али када дође да се гласа за поменути приједлог руку у вис не дижу чак ни они одборници који имају дјецу вртићког узраста. Не дижу јер, наравно, они су своје малишане одавно смјестили у јавне вртиће. Одмах чим су рођени, имали су мјесто. Они су приоритет. Привилегија. Припадају партији која ведри и облачи јавним предшколским установама, тако да нема потребе да се боре за права друге дјеце. Такво њихово размишљање само нам показује да је предебео ђон на образу појединих бањалучких одборника. И не само њих. И осталих градских кабадахија.

Јасно је да безобразлука и бахаћења о овом питању на адреси Градске управе Бањалука имамо на претек. За извоз. Наравно, грађани и родитељи свједочили су и пријетњама од стране градских отаца, али и злоупотребама у вези са изношењем личних података.

Све то нам само говори колико су они за које смо гласали спремни да иду ради свог личног интереса, а противно онима који пуне градску касу.

Кабадахије из Градске управе, али и они из Центра за предшколско образовање јавно исмијавају родитеље јер се свако мало хвале како дају додатне милионе за јавне вртиће, док са друге стране родитељима малишана не исплаћују ни ону милостињу од 60 марака. Једна за прошлу годину, по свему судећи, је нестала у магли.

Па када се већ пореде са Београдом по разним основама зашто то не ураде и када су у питању вртићи који су тамо бесплатни за сву дјецу. А па да, онда вјероватно не би било новца за разне друге послове од којих грађани немају ама баш никакве користи. Примјер нам је само чувена тениска арена “Српска опен” у коју је уложено на десетине милиона марака и која сада ничему не служи. Новац који је уграђен у ту арену ријешио би проблеме о питању изједначавања права дјеце у Бањалуци па и у наредних десет година. Међутим не, нека нама арене, нека зјапи празна.

Са друге стране, има новца из градске касе и за разне паркове, кружне токове, градњу језера надомак самог Врбаса, довођење којекаквих звијезда и ко зна свега још, али нема за изједначавање права дјеце која похађају приватне вртиће са другарима који иду у јавне предшколске установе.

Уз све наведено не заборавимо споменути ону чувену реченицу од стране градских челника - Бањалука је породица - па ако тако породица треба да брине за своју дјецу, онда нам таква породица и не треба. Градски оци не треба да скрнаве само значење појма породица јер то већ дуже раде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Бумеранг
Бумеранг
Подле комшије
Подле комшије
Опстанак
Опстанак
Фарса
Фарса
Шест минута
Шест минута
Биједне плате
Биједне плате
Рекордери
Рекордери
Сипај за цвају
Сипај за цвају
Зуканове шале
Зуканове шале
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана