Бајке у доба кризе
Послије мјесеци и мјесеци у знаку пандемије вируса корона, када се гледало како сачувати здравље и најмилије, као гром из ведра неба појавила се нова криза, задајући тежак ударац многима, а посебно онима који и ионако спајају крај с крајем. Који махом спадају у категорију познатију као “обични народ”.
Руско-украјински сукоб погурао је талас поскупљења, посебно горива, а то је дало вјетар у леђа расту цијена основних животних намирница и других без којих се данас тешко може.
Свјесни дешавања и долазећег незадовољство грађана који су их бирали да им буду заштитници политичари су покренули причу о укидању акциза на нафту и нафтне деривате у марту прошле године, а упоредо с тим отворили и нову расправу о увођењу различите стопе ПДВ-а, јер се углавном оживљавала у предизборно доба. И ево ближи се нови март, а бајка о укидању акциза гдје се говори о нижим цијенама горива и до пола марке, па можда и више, по литру ни мрднула није од почетка.
Готово година је потрошена у “провлачењу” акциза и ПДВ-а кроз комисије, од једне до друге, па до неке треће, јер је увијек изговора било више него што је било истинске воље свих да се на тај начин изађе у сусрет грађанима у БиХ. Једни су говорили, мада више онако себи у њедра, да је то немогуће када је ријеч о акцизама, јер су приходи по тој основи залог за враћање кредита, док су други сматрали да њихово укидање не би дало прави ефекат, јер није исто платити у једном моменту и скоро четири марке по литру ономе ко зарађује 5.000 и више и ономе ко живи од минималца.
Има и те како истине и у једном и другом ставу, али зашто је онда отворена и једна и друга тема? И акцизе и ПДВ. Зашто је замајавана јавност ако се од старта, а све се више потврђује да је тако, знало да од тога неће бити ништа, сем да ће дефинитивно послужити као добра прича пред октобарске изборе?
Од комисије до комисије. Од Сарајева до Бањалуке и обрнуто, док су грађани гледали с које је стране ведро и радили оно што су најбоље научили. Да буду јаки, преживе ударе криза и инфлација што сигурно не би могли они којима мјесечно долазе хиљаде марака на рачуне. Заиста би било занимљиво како би се снашли, односно преживјели мјесеце са неким минималцем од 600, 700 марака.
Можда би тада прогледали и видјели свијет очима оних којима треба да буду захвални што, уз енормне плате о којима им се не да полемисати, јер су, жали Боже, заштићене Уставом, имају плаћено све друго - од телефона, ручкова до живота који проводе одвојени од својих породица у току седмице.
Ипак, парламентарне процедуре су такве да поново враћају укидање акциза и ниже стопе ПДВ-а на основне животне намирнице на дневни ред. Поштено би било да, овај пут, ако појединци нису промијенили став, барем буду искрени.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
