А шта ћемо са Србима
БиХ је земља апсурда из више разлога и то је позната чињеница, а оно што је још тужније, никога не чуде информације да су нападнути српски повратници у ФБиХ, најчешће на Озрену, а посљедња у низу жртава је старица Љепосава Петковић из возућког насеља Строшница.
И док на концу 2023. године пуно причамо о миру и толеранцији, људским правима и заштити маргинализованих група, Срби који живе тамо гдје су и рођени страхују за опстанак и живот свакодневно.
Само су се најхрабрији и вратили, а и како би, јер свако мало видимо застрашивања и нападе, вријеђања, што је све само не доказ да су добродошли. Прије три дана навршило се годину дана од када је оскрнављена Саборна црква Свете тројице у Мостару, када су покрадени каблови, а за починиоцима овог недјела и данас се трага безуспјешно. Град на Неретви до деведесетих година прошлог вијека раширених руку је дочекивао људе свих вјера, а да данас није тако, можемо видјети и на посљедњем примјеру, гдје је у Шантићевом граду на улицама забрањена ћирилица. На прву звучи невјероватно, али је истинито. На прсте можемо пребројати повратнике у Бихаћ, али и неке друге велике градове јер се тамо не осјећају угодно и не виде своју перспективу. Ништа боље стање није ни у Сарајеву, гдје су Срби сведени на статистичку грешку.
Тешко да ћете пронаћи православно гробље у највећем граду БиХ да није оскрнављено и уништено. Оно што је још више поражавајуће је да се у прљаве приче укључују и дјеца, па смо тако били свједоци да се на једном фудбалском турниру узвикивало “Србе на врбе”. Спорт би требало да спаја људе, учи их фер-плеју, да се малишани заједно радују, али и да признају поразе и пруже руку једни другима.
Ипак није тако, а требало би да јесте па да се Дамир, Драган и Домагој у дворанама и на стадионима друже, уче животне лекције како бити бољи, те да национална припадност не смије бити разлог за било какву дискриминацију.
А да бисмо били бољи, могли бисмо пуно научити из историје, која није случајно учитељица живота, јер нас је све научила да живимо на трусном подручју, те да се све мање ради на спуштању тензија.
Крајње је вријеме да се заврши са лошим порукама и примјерима.
Сви повратници, били Срби, Хрвати или Бошњаци, треба да имају право на слободу, да живе нормално и да се могу запослити и прехрањивати своју породицу, а ако се то не деси, бићемо у још већем проблему него што смо сада.
Блаженопочивши патријарх Павле рекао је: “Сви смо ми људи, важно је бити човјек”. Та порука данас би требало да буде гласнија него икада.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
