А имам ће даље по свом
Теорија каже да свака озбиљна држава има три стуба власти - законодавну, извршну и судску, али БиХ од настанка не функционише као свака озбиљна држава па у њој трећи стуб власти није судство, него оно што код нас називају правосуђем. Заслуга је то мање домаћих власти, а више странаца, који су у протекле три деценије под плаштом реформи и намјера да успоставе “ефикасан систем” произвели контраефекат формирајући прије свега Суд и Тужилаштво БиХ, а онда и Високи судски и тужилачки савјет.
Сада имамо ситуацију да у избору судија и тужилаца учествују и судије, и тужиоци, али и адвокати, а о томе какви стручњаци сједе у ВСТС-у свједочи и чињеница да су, након “детаљних провјера”, успјели да за предсједника Суда БиХ именују особу која је осумњичена за прислушкивање других судија и, још горе, да је, представљајући се као “агент Џевдет” из ОБА, лично обилазио кафане и изузимао снимке надзорних камера. И ником ништа. Ранко Дебевец ће морати на суђење, а исти тај ВСТС ће изабрати неког другог (не)срећника у његову фотељу.
Дакле, немамо судску власт, него правосуђе које је политичарима изузетно лако и једноставно назвати “рак-раном” и наставити по старом. Нити ко може, нити смије било шта да промијени.
У таквом односу снага није изненађујуће што је један судија у Бањалуци одлучио да не суди имаму из Бихаћа за називање Српске геноцидном јер је члан Кривичног законика по којем је Муамер Штулановић оптужен у међувремену укинут одлуком Уставног суда БиХ у крњем саставу.
То што је у Републици Српској на снази акт којим је забрањено примјењивати одлуке тог и таквог Уставног суда, о чему су се ломила политичка копља и давале бомбастичне изјаве, том судији очигледно није било превише битно. Уосталом, неспровођење одлуке Уставног суда је кривично дјело, а поштовање тих одлука није. У Закону о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, који је Народна скупштина Српске усвојила у јулу прошле године, није наведено шта се догађа ако неко у Српској ипак спроведе неку одлуку те институције. Напротив, наведено је само да ће институције Српске штитити оног који их не спроводи.
Дакле, судији који није хтио да суди бихаћком хоџи нико практично не може ништа.
Отуда чудно звучи став првог човјека републичког парламента. Ненад Стевандић у петак рече да ова ситуација тражи “озбиљну анализу и консултације”.
А та анализа може бити завршена за минут-два. Закон који није предвидио санкцију за његово неизвршење и није неки закон. Али може добро да послужи за бусање у прса јуначка. А имам Штулановић ће даље по свом...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
