100 марака, друже!

Цијене основних животних намирница драматично су скочиле посљедњих неколико година те и даље сваким даном иду у плус, док плате њихов корак не могу да ухвате. Многи грађани се својим примањима не могу носити са спиралом поскупљења, која су често неоправдана и “лов у мутном” шпекуланата који себе називају трговцима. Тако се већина оних који због сунца нашег неба осташе овдје сад из мјесеца у мјесец суочавају са питањем шта ћу сутра и како да покријем све трошкове који су доста дужи од покривача - плате.

Тако је преживљавање у БиХ данас постало право умијеће и текст култне пјесме Боре Ђорђевића, “два динара друже” износи потресну истину која одјекује кроз нашу свакодневицу. Оно што је некада била мала сума сада би могла значити огроман јаз у куповној моћи и недостижно за многе. Према економским статистикама и подацима плате су у посљедњих пет година порасле за 25 одсто, а цијене су скочиле готово двоструко, односно за 48 одсто. Економиста Фарук Хаџић користећи годишњу стопу инфлације урадио је анализу те утврдио да 100 КМ од прије пет година данас вриједи само 80 КМ. Тачно је да криза не погађа само нас, већ цијели свијет, али у њему многе земље, мора се признати, много боље економски стоје од БиХ и више брину за своје грађане па су тако многе ствари јефтиније у Њемачкој него код нас. Калкулатор инфлације у Европској унији каже да је 100 евра из 2019. године, по куповној моћи данас еквивалентно 127. Када се све ово узме у обзир, дефинитивно се може закључити да су грађани суочени с алармантном ситуацијом, гдје се роба која је некада била доступна сада чини луксузном. Оно што су прије пет година могли да купе за 100 КМ, сада морају да плате 148,3 КМ, али и то важи само од данас до сутра, јер већ прекосутра ће морати да издвоје више.

Ово није само статистика, већ су то бројеви који имају стварне посљедице на живот сваког појединца. Преживљавање постаје право умијеће, посебно у земљи БиХ у којој је логика одавно изгубила сваки смисао. Грађани су приморани да се сами сналазе како знају и умију, јер неусклађеност између раста цијена и плата изгледа није ни брига никога од оних из удобних фотеља, у које су их и поставили грађани.

Инфлација није само економска криза, већ и социјална, која утиче на квалитет живота свих нас. Потребно је више од изолованих потеза или краткорочних рјешења у виду ограничења маржи на производе и то само оне које већина нас и не купује, да би била превазиђена ова криза и задржани грађани да не оду “трбухом за крухом”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.