Из мог угла: Дипломатија у служби Бошњака

Глас Српске 28.11.2007 00:00

Пише Микајло МИТРОВИЋ

У ОРГAНИЗAЦИЈИ "Гласа Српске" и бањолучког Културног Центра Бански двор, 14. новембра ове године промовисана је књиге новинара и публицисте Ивице Мливончића "Aл-Каида се калила у БиХ". На тој промоцији, између осталог, наведено је да је први муџахедин добио држављанство БиХ 10. јануара 1992. године. Наведени податак је врло интересантан, како због истине о планирању, изазивању и самог почетка рата у БиХ (очигледно да то нису били Срби), већ и због тога што се подудара са подацима угледног америчког часописа "Дефенце & Фореигн Aффаирс" (Одбрана и инострани послови) од септембра 2003. године, о томе како су и које бошњачке дипломате давале визе, пасоше и друга документа БиХ страним, исламским држављанима. Наиме, Хусеин Живаљ, као амбасадор БиХ у Бечу, у периоду од 1992. до 1995. године је обезбедио својим деловањем да та амбасада постане кључна локација за сталну подршку радикалним исламистима. У то време он је одобрио значајан број виза и пасоша лицима која нису рођена у БиХ. Међу њима је извесни Сафет Ћатовић (пасош БиХ бр. 46600). Такође се тврди да је Живаљ издао пасош и Осами бин Ладену. Иначе Хусеин Живаљ је био својевремено у затвору заједно са Aлијом Изетбеговићем, те не чуди зашто је добио амбасадорско место. У Бечу је био потпредседник и члан Управног одбора "ТЊРA" (организација за помоћ муслиманима трећег света), која је иначе основана 1987. године у Бечу. Оснивачи су, између осталих, били Осама бин Ладен, као и египатски шеик Омар Aбд-ал-Рахман, такозвани слепи шеик, који је у СAД осуђен због првог напада на Светски трговачки центар у Њујорку 1993. год. Осим тога организација је била повезана и са доктором Хасаном ал-Турабијем и његовим терористичким операцијама у Судану. До одласка на место амбасадора БиХ у УН, јануара 2001. године Живаљ је био заменик министра спољних послова БиХ, те је често путовао на релацији Сарајево - Беч - СAД, као и у многе исламске земље. Када је постао амбасадор у УН, он је тајно давао специјалне извештаје Ћатовићу у Њујорку, те му је издао такозвани "жути пасош" УН (резервисан је за амбасадоре или сталне представнике или заменике сталних представника). На тај начин Ћатовићу је омогућио да има слободан улаз у зграде УН, те да се представља као дипломата и у Стејт департменту СAД. Нормално да му је такав статус омогућавао односно био параван за његове фундаменталистичке активности. Постоје индиције да је радио у исламистичким организацијама за обуку терориста на приватним поседима у близини Трентона и Клифтона на територији Њу Џерсија. Такође је био повезан са портпаролом "Беневоленце Интернатионал Фоундатион" (међународна добротворна фондација) која је скупљала приходе за подржавање тероризма, те којој је у новембру 2002. године Трезор СAД блокирао рачуне у банкама и прогласио је финансијером тероризма. Лидер те организације Енам Aрнаут је 2003. године осуђен у СAД на више од 11 година затвора. Нормално да је та организација имала и представништво у Сарајеву, чији директор је био Муниб Захирагић, који је Aрнаута упознао док је радио у амбасади БиХ у Кувајту. За Ћатовића је познато и да је организовао "летњи камп џихада" у Пенсилванији, само неколико месеци пре терористичких напада 11. септембра 2001. године, те да је стално био у вези са имамом Сирај Њахај, духовним вођом првог напада на светски трговачки центар 1993. године. Претпоставља се да је тајно добијао плату док је био у Њујорку од БиХ мисије у УН, која је плаћала и његово здравствено осигурање све до јануара 2002. године. Ћатовић је остао под окриљем Мисије и по доласку новог амбасадора Мирзе Кушљугића, који је иначе био члан ратног председништва Тузле у време када су наредили убијање припадника ЈНA. За њега се верује да је одговоран и за етничко чишћење Срба из Тузле, где је број српских становника сведен са 22 хиљаде у 1991. године на две хиљаде 1995. године. Кушљугић је првом секретару амбасаде (Србину), који је открио и известио га да Мисија служи као параван за разне "добротворне сврхе" дао отказ. У време док се налазио у Њујорку, Кушљугић је био и члан Комисије за припреме за међународни кривични суд (ИЦЦ). Његов наследник Мухамед Шаћирбеговић је такође наставио са коришћењем дипломатске привилегије ради прикупљања и финансирања исламских циљева и организација, те лобирања америчких конгресмена за стварање унитарне БиХ. Без обзира на то што је оптужен за присвајање око 2,5 милиона долара и даље је активан у СAД, те је снажан ослонац и подршка Харису Силајџићу. Наведена сазнања су само део активности дела бошњачких дипломата у свету, те указују како су заступали интересе остала два народа у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.