Златни стандард

Злато се користи као украс, али и чувар вредности скоро 6.000 година. У источној Европи су пронађени први златни украси и од тада метал прати друштвени развој. У сваком стадијуму цивилизацијске драме злато је играло централну улогу. Злато постаје средство за размену добара и услуга у Месопотамији, где се појављује шекел. Ова прва валута се користи у међународним трансакцијама и од тада свет креће у масовну размену добара. Метаморфоза злата из светлуцавог метала у валуту је основа нашег модерног живота. Да нисмо направили тај корак, вероватно бисмо се и даље јурили по пољима тољагама.

Доминација

Од најранијих дана сваки финансијски систем је суштински био базиран на златном стандарду. Његова реткост у природи и лака физичка обрада су два фундаментална својства која га чине савршеним за дугорочну презервацију вредности. Свака особа и свако друштво у ових неколико последњих миленијума су својом жељом да поседују овај метал зацементирале интринзичку вредност овог метала. Тако да је сваки монетарни систем, до модерног доба, био утемељен у злату као вредности.

Морамо поменути и сребро које је ишло под руку са својим вреднијим елементом. Однос вредности злата и сребра је вековима био исти, базиран на односу колико се злата и сребра ископа. Када говоримо о златном стандарду, он је често био мешавина златног и сребрног, а некада и чисто сребрни стандард. Кина, Индија и Велика Британија су, на пример, све у неком моменту своје историје биле утемељене у сребрном стандарду.

Други светски рат је бацио свет на колена и морално и економски. Невиђена разарања и губитак живота су докачили сваки ћошак планете. Америка је у конфликт ушла скоро на крају, имала мали допринос у савладавању фашистичких снага, али заузела доминантну економску и политичку позицију након завршетка рата. Велики рат је изнедрио САД као водећу геополитичку силу која је дуплирала своју економију од 1939. до 1945. године. За то време Европа је изгубила 20 одсто, а Јапан пола свог БДП-а.

Бретон Вудс

Са скоро 50 одсто светске економије у џепу и више од 80 одсто глобалних резерви Америка организује славну конференцију у Бретон Вудсу при крају рата. Ту се поново формира финансијски систем утемељен на злату. Долар се фиксира за злато тако што једна унца вреди 35 долара, а валуте других држава потписница се по одређеним курсевима везују за долар. У Бретон Вудсу долар је везан за злато, а друге валуте за долар.

Ту се формирају Светска банка и Међународни монетарни фонд као темељне институције америчке контроле финансијског система. Учествовале су 44 земље које су се окупиле око САД. Након тога следи дуг период рапидног раста и свима се чини да је новоуспостављени стандард ту занавек. Али модеран економски развој доводи до значајних дисбаланса током шездесетих година прошлог века. Председник Никсон на тајном састанку са својим најближим сарадницима одлучује да укине темељ договора из Бретон Вудса.

Америчко напуштање златног стандарда 1971. године било је одлучујући тренутак у светској економској историји, обележавајући крај једне ере и почетак новог економског поретка. Крајем шездесетих и почетком седамдесетих систем је био под озбиљним притиском.

Током шездесетих САД су се суочиле са великим економским изазовима, укључујући инфлацију, растући дефицит платног биланса и повећање домаћих трошкова због Вијетнамског рата и социјалних програма. Како су друге земље почеле да доводе у питање вредност долара, почеле су да размењују своје доларске резерве за злато, што је довело до брзог смањења америчких златних резерви. Ситуација је постала неодржива, изазивајући забринутост у вези са одрживошћу златног стандарда. САД су имале још само 10 милијарди долара у злату, док су најављена потраживања земаља чланица била више од 40 милијарди долара. Ова одлука је била замишљена као привремена мера за одбрану долара и побољшање америчког трговинског биланса. Међутим, постала је стална промена, означавајући прелазак са фиксног система курса на систем плутајућих курсева који видимо у модерном свету.

Плутајући курсеви

Непосредне последице биле су значајне. Дошло је до девалвације долара, повећања цена робе и неизвесности на глобалним тржиштима. Земље широм света су се трудиле да прилагоде своје економске политике новој реалности плутајућих курса. Крај златног стандарда такође је дао владама већу флексибилност у монетарној политици, омогућавајући им да штампају новац и управљају економским условима слободније, независно од златних резерви.

Дугорочне последице напуштања златног стандарда биле су дубоке. Ова промена је омогућила већу флексибилност и иновације у монетарној политици, али је такође увела нове изазове, као што су управљање инфлацијом и обезбеђивање стабилности новца. Одлука о напуштању златног стандарда била је предмет интензивне дебате међу економистима, историчарима и политичарима. Неки сматрају да је била неопходна да би се одговорило на економске реалности тог времена. Други верују да је довела до финансијске нестабилности, повећања дуга и одвајања од реалних средстава. Данас, наслеђе златног стандарда и одлуке о његовом напуштању и даље утичу на економску мисао и политику. Промена је довела до света плутајућих курсева, интервенција централних банака и сталних расправа о најбољем начину обезбеђивања економске стабилности и раста.

Штит од инфлације

Напуштање златног стандарда није удаљио људе од светлуцања овог метала. И даље је у великој потражњи и од 2019. смо сведоци значајног повећања цене. Битно је да разумете да злато није инвестиција. Оно нема моћ да створи редован и лако предвидив приход, што је дефиниција инвестиције. Оно је метал који има одређену вредност у зависности од понуде и потражње. До сада је ископано толико злата да стане у коцку чије су странице 22 метра. Половина се искористи у производњи накита, око 10 одсто у технологији, док је остатак у полугама, плочицама и новчићима.

Злато се показало као релативно добра заштита од инфлације током кризе седамдесетих година прошлог века. Сама криза је била узрокована напуштањем златног стандарда као и енергетском кризом.

На пример, између 2011. и 2021. злато је повећало цену за само 13 одсто за читавих 10 година. Дакле, није задржало ни вредност кориговану за инфлацију која је била релативно ниска у том периоду. У исто време америчка берза је порасла за 237 одсто. Инвестирање се, јасно, исплатило далеко више од шпекулације. Злато често не мрда у вредности током периода економског просперитета. То је битно да упамтите, јер су ти периоди у економији често дужи од кризних.

У последње две године злато се опет показало као солидан штит од инфлације. Док су током 2022. године скоро све инвестиције пале у вредности, цена злата је скочила. С друге стране, током 2023. цене инвестиција су се поправиле, тако да је битно када сте злато купили, а када га продали. Погодити овај тајминг је немогуће. Зато се већина професионалних инвеститора не петља са златом.

Куповина злата није добра идеја за просечног грађанина. За оне са дубљим џепом може да буде мали део капитала све док упамте да је нада у позитивну промену цене злата само то - нада и шпекулација. Инвестирање је пласирање новца у капитал који има моћ да произведе редован и лако предвидив приход. Тога се придржавајте и маните се наде у брзу зараду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.