Мој град: Медији и градска власт

Глас Српске 18.10.2007 00:00

Жељка ДОМAЗЕТ

AДМИНИСТРAЦИЈA града Источно Сарајево ових дана припрема извјештај о информисању на подручју града. У информацији која је већ једанпут враћена на дораду, између осталог, стоји како су у Источном Сарајеву незадовољни начином како их медији представљају, те да је мало афирмативних текстова и да град заслужује да буде боље презентован како у електронским, тако и у принтаним медијима. Не спорећи никоме право на оцјену јавне ријечи "добро финансијски потковани" службеници ове институције заборавили су да у цијелој тој оштрици изанализирају властити рад и однос према медијима и новинарима. Довољно је да само мало завире у своје буџетске касе, па провјере колико су то средстава издвојили да би побољшали услове рада новинара који им информативно покривају простор. Довољно је рећи да су у истом том граду све важније информативне куће подстанари, да раде у неусловним просторијама, са дотрајалим средствима за рад и да град није учинио ништа да и ово мало новинара који часно раде свој посао окупи на једном мјесту. Скидајући капу часним изузецима, али неоспорна је чињеница да већина градских и општинских службеника у Источном Сарајеву нема основне информативне културе. Стога се новинари често сусрећу са чињеницом да лакше дођу до информација од челника институција Републике Српске и БиХ, бројних представника међународне заједнице, него од многобројних званичника града или општина. Није непознаница да су за рад без радног времена, новинари неадекватно награђени, док су ти исти службеници које чешће срећемо по кафанама него на радним мјестима и који се често не одазивају на новинарске позиве јер су "на важним састанцима", подобро награђени за свој нерад. Имају редовне плате, регресе, годишње одморе и низ других повољности на које су новинари давно заборавили да постоје. Нико од градских и општинских званичника није се запитао да ли су им ти исти новинари које критикују стамбено збринути, гдје и како живе. Но, новинарско перо с друге стране, такође, зна да су нас из овог постдејтонског града представљали ревизори, кувари и преко ноћи дипломирани правници и академски грађани који су нелегално стеченим новцем куповали дипломе, градили виле и станове, дебело наплаћујући "свој патриотизам". Не споримо да је лијепо вољети свој град и пратити његов свакодневни раст што новинарски кадар из Источног Сарајева доказује између осталог и останком на овим просторима. Међутим, све док и новинари и градски и општински челници не буду разговарали отворених карата и даље ће информисање у Источном Сарајеву бити остављено ентузијазму малобројних новинара и критизерству закопчаних службеника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.