Шаптачи глупости
Одлука Европске комисије да отвори приступне преговоре са Украјином и Молдавијом, док је БиХ још у чекаоници, је срамна. Од две земље којима су врата одшкринута једна је у разорном рату, док се другој не знају јасне границе због поделе унутар друштва на прозападне и проруске снаге.
Украјина ратује на два фронта: један против руске инвазије, а други против ендемске корупције. Земља је по томе и постала славна. Ко је радио у Украјини зна да на сваком кораку морате да вадите мито како бисте било шта завршили. Један од разлога зашто се земља нашла у сукобу са Русијом је спремност да се заједнички интереси продају за ситне паре.
Иако и у БиХ такође хара корупција, земље нису ни за поређење. Балканске земље су по корупцији сврстане у средини свих сумњивих табела које мере разне институције. Украјина је при дну, а Русија је сада по некима на последњем месту. Интересантно је да, како неко уђе у конфликт за Западом, одмах постане ултракорумпиран. Сама критика исфолираних Европљана је пут душе у пакао. Јер како се неко усуђује да критикује све нацисте, фашисте, империјалисте и колонијалисте?
Приказ немоћи
Мерење корупције у економији је један траљав и одокативан процес у коме предрасуде имају много већу улогу од реалних економских параметара. Увек се мери перцепција корупције, јер саму корупцију не можете да измерите. Самим тим процена не зависи од научне методе, већ више од мотива оних који мере.
Овај потез Европе је само још једна демонстрација немоћи да на смислен начин утиче на политичке потезе Русије. Гледајући како Руси разваљују западну војну технику која је пре годину дана слављена као пресудан елемент у украјинској победи, Европа се нашла у још једном шкрипцу. Шта даље са Украјином када је маштарија о великој победи на бојном пољу распршена? Понудимо им чланство у ЕУ.
Да се Европа нашла у оваквој ситуацији пре једног века, решење би било једноставно: удружили би се и напали Русију. Војно! Директно. Само то историјско поређење нам говори колико се Стари континент срозао у пројектовању моћи. Данас је једино у стању да килаво финансира Украјинце без јасног плана како да приведе конфликт на свом прагу крају.
Пре пар дана је Виктор Орбан блокирао планираних 50 милијарди евра помоћи Украјини као резултат унутрашњих ЕУ превирања. Украјинци се зато налазе у очајној ситуацији: док они гину, све мање наоружања стиже на фронт. Водити рат тако што зависите од другог је паклена ситуација.
Свако америчко и европско зановетање око средстава се брзо преведе у број мртвих на бојишту. Па зашто је Борис Џонсон минирао украјинско-руске мировне преговоре ако није имао разрађен план како финансијски до победе? Па зато што му је циљ био да нанесе што више штете у том региону. Не занима њега и његове радикалне колеге ко ће победити, већ да смрти буде што више.
Шаптачи глупости
А зашто је БиХ у предворју Европске уније? Зато што у тој земљи живе Бошњаци, Срби и Хрвати. Дакле, народи који су омиљени таргет европске дискриминације. Исламофобија и србофобија су основа “вредности” оних у Европи који ионако не желе проширење. Ето, остављена је одлука за следећи састанак европске бирократије, само да БиХ испуни још пар услова везаних за пирамиде у Високом. А ето, Украјина је бастион уређености и у пар месеци су се у ратном окружењу спремили да покоре сва бесмислена поглавља на путу ка рањеној Унији.
Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, та шаптачица глупости, је још у септембру најавила да ЕУ мора да се прошири. И по обичају није изнела јасан и детаљан план како то извести у овом кључном тренутку за Стари континент. Историјски су Европљани овакве пресудне тренутке претварали у идиотске ратове који су у сваком турнусу даље срозавали европску геополитичку позицију. И овог пута смо ближи проширењу конфликта него паневропским решењима, где ће континент гледати искључиво своје економске и политичке интересе.
Суштински интерес је уједињење читаве Европе. Али политичка воља и лидерство за тако нешто не постоје. Расположење међу европским расистима да се пројекат заокружи је на историјском минимуму. Када нису успели да политички приме читав западни Балкан и Молдавију, те Украјину пре почетка руске окупације, шанса да то ураде сад је минимална.
Појава радикалних политичких елемената је у порасту, као што се и очекивало. Сваки политички вакуум се брзо попуни. Те нове десничарске снаге су отворено не само против проширења већ и против саме ЕУ. Док букти рат у Украјини, трајаће и економска криза у Европи. Са сваким економским падом повећава се шанса за још једним евроегзитом који Унија неће преживети. А тај распад прижељкују и Американци и Руси и Кинези.
Сви геополитички играчи имају интерес да виде разваљену ЕУ. Боље је преговарати са малим, геополитички ирелевантним државама него са “моћном” Унијом. Док то схвати остарело европско становништво, биће касно. Тада ће ламентирати за свим овим земљама које није у стању данас да уврсти у своје редове.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
