Руски научник тврди да ће умјесто отопљења, на земљи на

Глас Српске 08.10.2007 00:00

Снага сунчеве свјетлости полако опада и достићи ће минимум, оријентационо, до 2041. године. То ће бити разлог за значајно захлађење на Земљи, која је већ почела да губи топлоту, тврди Хабибуло Aбдусаматов

УКОЛИКО до 2010. године не буде даљег повећања температуре на Земљи, то ће бити неспорни доказ да Сунце више не може да је грије као раније и да је глобално отопљење, које изазива човјек, чисти мит. - Глобално снижавање температуре на Земљи може да почне већ кроз седам година - тврди шеф Лабораторије за космичка истраживања Главне астрономске опсерваторије Руске академије наука, Хабибуло Aбдусаматов. Он је у изјави агенцији РИA Новости додао да су научници, на основу истраживања у овој лабораторији, закључили да ће температура на Земљи у раздобљу од 2012. до 2015. године почети лагано да опада. Наша планета, рекао је Aбдусаматова, од 1998. до 2005. године пролазила је кроз "шпиц глобалног отопљења", условљеног углавном дуготрајним повећањем и неуобичајено високим нивоом снаге сунчеве свјетлости током читавог 20. вијека. Сада, по мишљењу научника, снага сунчеве свјетлости полако опада и достићи ће минимум, оријентационо, до 2041. године. То ће бити разлог за значајно захлађење на Земљи, која је већ почела да губи топлоту. Међутим, термичка инерција океана унеколико ће одложити процес "фундаменталног хлађења" Земље, па се шпиц глобалног захлађења очекује у раздобљу од 2055. до 2060. године. - Такозвани антропогени "ефекат стаклене баште" неће моћи озбиљније да закочи очекивано захлађење, пошто та појава не утиче суштински на промјену климе на Земљи - истакао је Хабибуло Aбдусаматов. Посљедњих девет година температура на нашој планети практично не расте, иако је за то вријеме концентрација угљен-диоксида у атмосфери повећана за више од четири процента. - Велика природна повећања концентрације угљен-диоксида у атмосфери догађала су се још у прединдустријској епохи - подсјетио је овај научник, нагласивши да ти процеси никада нису доводили до глобалног отопљења, већ су увијек долазили послије отопљавања, уз извјесно кашњење - као његова посљедица. Захлађење, које ће услиједити ако до 2010. године не буде даљег раста температуре, довешће до значајног повећања површине сњежно-леденог покривача. То ће смањити апсорпциону способност површине Земље, а уједно ће бити смањене и количине водене паре и угљен-диоксида у атмосфери. A водена пара је главни чинилац "ефекта стаклене баште". У том случају, може се очекивати драстично додатно појачање захлађења, повезаног са промјенама на Сунцу. - Динамику брзине раста укупне површине сњежно-леденог покривача и смањења концентрације топлотних гасова у атмосфери приликом фундаменталних захлађења веома је тешко прогнозирати. Познато је да је концентрација угљен-диоксида у атмосфери у леденим периодима историје Земље увијек била, отприлике, двоструко нижа него данас - закључио је Хабибуло Aбдусаматов. Припремила Жаклина МИЈAТОВИЋ ПРОШЛОСТ Земља је - не једном - пролазила кроз глобалне промјене климе. У 11. и 12. вијеку забиљежено је глобално отопљење, слично овом данашњем. У средњем вијеку у Шкотској су постојали виногради, а Гренланд је у потпуности оправдавао свој назив "зелена земља", јер је био густо насељен. Наша планета је током 17. и 18. вијека прошла кроз такозвани период "маундеровског минимума", односно "малог леденог доба". Тада су људи били принуђени да напусте своја станишта на Гренланду, док су се у Лондону и Паризу редовно замрзавале ријеке Темза и Сена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.