Пилот пројекат за већи и погубнији рат

Наметање наратива да је европска безбједност угрожена ако Украјина не побиједи Русију је у основи пласирање лажи ради припремања сопственог јавног мњења за стварне намјере које ће постајати све видљивије. У којој мјери је европска безбједност била угрожена за вријеме постојања Варшавског пакта, када су Руси били много ближе Западној Европи? У међувремену, Руси се нису још више приближили европским границама, већ је Запад дубоко продро пред стомак Русије и запријетио њеним границама.

Зашто би европска безбједност била више угрожена него што је сада ако би Украјина била војно неутрална земља? Зар управо то Русија не заговара? Нема било каквих доказа о агресивним намјерама Русије према било којој земљи, поготово према чланицама НАТО-а, чији је члан 5. његове Повеље велики гарант мира и безбједности свих његових чланица. Све тезе су на Западу у коријену замијењене. Феномен безбједносне дилеме или спиралног модела, који је у политичкој теорији познат још од Херодота и Пелопонеских ратова, већ одавно у овом сукобу показује своју погубну праксу. Под изговором повећања сопствене безбједности почиње додатно наоружавање и склапање нових савеза. Ту спиралу је тешко прекинути и зауставити, тако да је сукоб између њих једног тренутка готово неминован.  

Украјина је наводно прва линија одбране Европе и боље је да се допринесе одбрани финансијски, у оружју и муницији, него сопственим животима. Тиме се очигледно оправдавају огромна одвајања од уста грађана западне Европе ради вођења рата против Русије. Истовремено се Украјинци охрабрују да њихове погибије нису само ради одбране сопствене земље већ и читаве Европе и свих њених вриједности.

Дубина

Тачно је да се у Русији наглашава да се води рат против Запада, али то није избор Русије, већ Запада. Није Русија испалила нити један метак на чланице Европске уније, нити показује било какву намјеру да то уради. На Западу се тврди да је украјинска војска својом херојском одбраном нанијела катастрофалне губитке Русији, па због тога она нема способности да угрози њихову безбједност. Иначе, опасност је константна због руске, наводно, империјалистичке природе и оживјелих империјалних амбиција.

Чињеница је да Руси и кад живе и кад умиру воде рачуна о својој стратегијској дубини. Уосталом, зар контролисање безбједности оба океана, и са своје западне и са источне стране, није стратегијски интерес САД ради њихове стратегијске дубине. А политика је озбиљан посао у коме се штите сопствени интереси. Треба имати у виду да ваше интересе непријатељ озбиљно узима у обзир и све ради да их умањи. Али супротна страна не смије дозволити да је активности непријатеља паралишу у намјери да заштити своје.  

Ко је коме овдје ушао у стратегијску дубину и колико? По чијем сценарију се ствари одвијају? Ко иницијално повлачи провокативне потезе на великој геополитичкој шаховској табли?

Све је видљивије и очигледније да Запад нема одбрамбене, већ офанзивне циљеве. По корацима које предузима показују се намјере, визије и планови који воде отвореном рату против Русије. Политички Запад не копа своје одбрамбене ровове дуж своје границе, већ шаље своје офанзивно наоружање преко ње. То наоружање ће у једном тренутку дочекати западне војнике, да га прихвате и са њим крену на наредни задатак. Овај процес се одвија по феномену “куване жабе”. Ако жабу убацимо у лонац са врелом водом, она ће одмах искочити из лонца. Али ако воду у лонцу за жабом полако загријавамо, жаба се навикава и не искаче из лонца, већ се на крају скува. Најприје је украјинска нада подгријавана софистицираним артиљеријским наоружањем, затим системима противваздушне одбране, потом њемачким тенковима “леопард” и најзад америчким ловцима Ф-16. Сада се подгријава обећањима далекометних ракета, укључујући и балистичке. Све појединачно је несрећним Украјинцима лажно представљано да ће пресудно утицати на однос снага на бојишту. Све је полако уведено у рат и ништа није преломило однос снага у украјинску корист. Здрав разум себи поставља питање: ако су стварно жељели да сачувају украјински народ и државу, зашто им све то нису дали прије почетка сукоба.

Неки вјерују да Русија посједује “нешто” без чега Запад не може да преживи. Пошто им Русија то не да, очигледно је да је Запад одлучио да то “нешто” отме. Због тога се издају директиве за интензивирање производње војног наоружања и преласка на ратну индустрију. Због тога се издвајања за војне буџете удвостручују, а капацитети намјенске индустрије значајно повећавају. Због тога се рат у Украјини користи као експериментални сукоб, као “пилот пројекат” нечега што ће услиједити много већи и много погибељнији. Рат служи како би се, првенствено, што више ослабила руска страна, али и за то да се прикупе обавјештајни подаци о способности руског наоружања, обучености руске војске, о моралу и борбеној способности уопште ради наредних борбених дејстава.

Гушење Запада

Рат у Украјини је потребан Западу да би се пред сопственим јавним мњењем представило како је неопходно ревитализовати запуштене одбрамбене способности. Украјина је одједанпут проглашена као европски простор за дисање. Без ње би се Запад угушио, јер би остао без ваздуха. Због тога је било потребно да се организованом психолошко-пропагандном операцијом Запад уједини око својих основних вриједности: демократије, слобода и људских права, и да заузме пожељан гард према аутократији и другом злу које долази из Русије. Рат је био потребан како би се НАТО проширио на неутралне земље Финску и Шведску и поправио своје геополитичке позиције на простору Арктика. Под изговором поткопавања западних вриједности изнутра Запад је уклонио све руске информативне куће које су на било који начин преносиле руску истину. Под изговором смањења и ослобађања од руске зависности Запад је раскинуо бројене економске односе са Русијом и забранио јој увоз својих технологија. Рат у Украјини је искоришћен да јавно мњење Запада не само све то прогута већ и да стоички поднесе сопствену цијену.

Обичан свијет се нада да ће се брзо пронаћи мирно рјешење и да ће сукоб стати, а они боље обавијештени назиру и слуте да је ово само увод у нешто много шире и погубније. Вјероватно ће се наставити “гријање жабе” до нивоа употребе тактичког нуклеарног наоружања. Русија не жели, а Запад се неће усудити да употријеби стратегијско нуклеарно наоружање. Али је извјесно да ће тактичко нуклеарно наоружање Русија без оклијевања употријебити онога момента када буде угрожен њен витални интерес.

Српски народ је међу првима био на удару истих стратега и планера на путу поробљавања слободних народа. На крају своје владавине из Слободана Милошевића је, чини се, проговорио сам Господ: “Постоји неко веће зло иза Америке са којим се борим, постоји нешто сатанско у том лажном осмеху Американаца. То њихово зло није са овога света. Видео сам. Ово више није борба слободољубивог народа против империјалиста. Ово је борба против непријатеља људског рода. Древне приче су истините. Он ће заузимати једну по једну нацију. Ја сам усамљен у овој борби. По први пут се бојим за свој народ и за себе”.

Џорџ Фридман, амерички геополитички футуролог, тврди да циљ рата у Украјини није пораз Русије, већ спречавање губитка Украјине. Одувијек су се користиле обмане ради стратегијског маскирања стварних намјера.

(Аутор је магистар политикологије и пензионисани бригадир ОС БиХ и пуковник ВРС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.