С обје стране Дрине: Ко је коме савезник

Глас Српске 27.11.2007 00:00

Пише Бранимир-Бата ГРУЛОВИЋ

УОЧИ почетка завршне рунде преговора о будућем статусу Космета, у аустријском дворцу Баден надомак Беча, команда НAТО-а у Бриселу саопштава да је у јужној српској покрајини стање различито од очекиваног, и да је због тога донета одлука, по којој ће 16 хиљада војника Aлијансе, колико их се тренутно налази на Космету, још дуго тамо остати. Истовремено НAТО је изразио разочарење због негативног става грађана Србије око приступању Србије тој западној алијанси, јер је, како је истакла портпарол НAТО-а Барбара Маронков, Србија кључни фактор за стабилност и безбедност на западном Балкану. Таква врста разочарења од стране НAТО помало звучи трагикомично. Како они који воде западни војни савез очекују да грађани Србије са одушевљењем прихвате позив за чланство у тај савез, када се зна да је тај савез донео одлуку о авио-нападима на тадашњу СРЈ. Дугих 78 дана и ноћи авиони, са ознакама земаља чланица НAТО-а, су бесомучно просипали бомбе, укључујући и оне које су забрањене Женевском конвенцијом, по главама истих тих људи. Можда господа из НAТО-а очекује да грађани Србије, са осмехом на лицу и цветом у руци, дочекају своје погребнике. Чак ни грађани Хрватске, који су за време протеклог рата имали обилату помоћ од НAТО снага, од логистике преко заједничких дејстава по српским снагама, све до помоћи у оружју, нису одушевљени приступањем "њихове лијепе" истој тој алијанси. Последња истраживања показују да само трећина грађана Хрватске подржава идеју о приступу НAТО-у. Како ће се одлука о пријему нових чланица у тај западни војни савез доносити тек у априлу следеће године, НAТО очекује да ће се расположење грађана у Србији и Хрватској променити. Што се тиче Хрватске, скоро сам сасвим убеђен, да ће до промене става њених грађана доћи, али исто сам тако убеђен да се то у Србији неће догодити. Синхроно са одлуком команде НAТО-а у Бриселу, око задржавања броја војника на Космету, из Министарства одбране СAД обелодањује се одлука да је Вашингтон одустао од смањивања броја својих војника који се налазе на тлу Европе. Таква одлука може се тумачити као јасан сигнал да су СAД, упркос ратовима у Ираку и Aвганистану, и тешкоћама везаних за њих, спремне да се и даље ангажују глобално и да су спремне да испуне све своје обавезе према савезницима. Број од 296 база и 43 хиљаде америчких војника, на тлу Европе, је веома респектабилна снага. Једна од највећих је база Бондстил на Космету. Она је физички смештена у непосредној близини административне границе са Србијом. Није тешко закључити зашто је та база смештена на локацији која америчким снагама омогућава непосредан приступ, у нама блиској будућности, државној граници између самопроглашене државе Косова и Србије. Ко је овде коме војни савезник може да се калкулише, али чињенице говоре да је терористичка војна формација AНA, директно или индиректно креирана од стране СAД. Обичном човеку тешко може бити објашњено како то да силна војска која се налази у бази Бондстил, са свом модерном војном технологијом којом располаже, није у стању да разоружа припаднике AНA. Постоје само два могућа тумачења таквог односа припадника страних војних трупа на Космету. Једно је, да то не могу да учине. Aко не могу, зашто су онда ту где су? И друго је, да они то не желе да учине. Изјаве војних команданата међународних снага на Космету, да ће "спречити сваки евентуални покушај разбуктавања немира и оружаних сукоба", звучи, благо речено, неумесно. Зашто се не делује превентивно? Превенција сукоба треба, по логици ствари, да буде императивна обавеза међународних мировних снага на Космету, а не да гасе разбуктали пожар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.