Не судите Српској

Судије су, уз докторе, цијењена занимања. И једни и други на неки начин утичу на људске судбине. Требало би да су судије дорасли својој дужности, да суде по закону и праву. Нажалост, Суд и Тужилаштво као наметнуто правосуђе на нивоу БиХ, није ни цијењено, ни поштовано, баш онако како су и заслужили. Тако је од његовог настанка, од “родитељског гријеха” Волфганга Петрича, високог представника који је крајем 2000. године смислио како да дода још један инструмент неправној, неуставној ревизији Дејтонског споразума и његовог Анекса 4. - Устава БиХ. Тада је Петрич, достојно бјелосвјетског преваранта и међународног криминалца, донио одлуку о наметању закона о Суду БиХ, написавши неправну несувислост: “Успостављају се правосудне институције на државном нивоу, које испуњавају утврђену уставну потребу за рјешавање кривичних дјела почињених од стране јавних службеника Босне и Херцеговине у обављању својих дужности, те у административним и изборним пословима, предуслов је за успостављање владавине права у Босни и Херцеговини.” Без икаквог основа у Уставу БиХ, напротив; супротно искључивој надлежности ентитета за цјелокупно правосуђе како је то прописано Уставом. Овим је такозвана међународна заједница додала још једну бургију за бушење уставно-правне структуре БиХ утврђене међународним Дејтонским споразумом.

“Верујем, цењена главо...”

Требало би да су тужиоци и судије бе-ха правосуђа учили право, али испада да су само боравили на факултету, јер да имају диплому правника не би се бавили небулозама. Ако су и имали диплому, онда су је продали онима који управљају неуставним бе-ха правосуђем. Својевремено је Николас Хил, отправник послова Америчке амбасаде у Сарајеву, завршавајући свој мандат у БиХ, јасно одредио да су тужиоци и судије под доминантним утицајем  СДА. На тај начин је покушао замаглити утицај западних амбасада на све структуре које су настале на нивоу БиХ, а без уставног основа. Има их подоста: војска и одбрана, безбједносне структуре и обавјештајна служба у спрези са правосуђем и многе друге. Када постану терет, онда их се одрекну као Османа Мехмедагића Осмице кога су као ратног пратиоца Алије Изетбеговића поставили на чело ОБА и Ранка Дебевца, шпанског држављанина на челу Суда БиХ, који су допали затвора због злоупотреба које се још одмотавају. Почело је и траје са селективном правдом за ратне злочине у протеклом грађанском рату у БиХ, а онда спектакл са криминалном штеточином Кристијаном Шмитом који себе представља као намјештеника Ангеле Меркел, њемачке канцеларке, бивше.

И ја сам учио право и римско, и уставно, и међународно. Право је стуб изградње и функционисања сваке државе. Када се повратком Милорада Додика на мјесто премијера Републике Српске, почело са кидањем ланаца ОХР-а, страних амбасада, муслиманске халке и са стратегије прешло на тактику некима није било јасно. Додик је само послушао глас народа који је на изборима 2006. године дао огромну подршку СНСД-у и коалиционим партнерима. У римском праву има изрека - воџ попули, воџ деи (глас народа је глас бога). Додик је одлучно одбацио туторство ОХР-а који је дотад одређивао чак и дневни ред сједница Владе Републике Српске у вријеме Младена Иванића и слуганства СДС-а и ПДП-а. Иванићева политичка каријера се може означити по његовом питању када год се расправљало о стању и односима у БиХ: “Шта кажу странци?” Додик је кренуо путем заштите права Републике Српске потврђених Дејтонским споразумом и престанка преноса надлежности на ниво БиХ. Док се Иванић пред слушаоцима политичке академије СДА у Зеници хвалио својом улогом у стварању неуставних бе-ха институција - суда и тужилаштва, војске, обавјештајно-безбједносне агенције, индиректних пореза којима се супротно Уставу БиХ првенствено финансира ниво БиХ и тиме пљачка Република Српска, Додик је одлучио - нема више отимања надлежности. Да опет искористим изреку из римског права - воленти нил диффициле - (одлучном ништа није тешко).

Дјеца шарлатана Шмита

Опозиција у Републици Српској није крила да навија за Кристијана Шмита. У томе је предњачио ПДП. Предсједник Бранислав Бореновић каже: “Шмит је 90 одсто високи представника и са њим треба разговарати”. Па су онда потпредсједница ПДП-а Јелена Тривић: “Шмит је реалност”, Драшко Станивуковић, Ненад Вуковић, не само разговарали него се и сликали са к(риминалном) ш(теточином) не кријући своје усхићење што су у друштву таквог лика. Тај  кш се хвали и својим разговорима са Младеном Иванићем, оснивачем те стране агентуре. Како каже кш, људи га салијећу да се сликају са њим, ваљда као туристичком атракцијом. Вјероватно се сликао и Иванић, пјевајући - “слику твоју љубим”. Може затребати. 

Када је кренуо процес против Милорада Додика, предсједника Републике Српске и Милоша Лукића, директора “Службеног гласника”, на основу одлуке нелегалног самозванца Шмита, а не Кривичног закона БиХ, настављена су мрзилачка булажњења опозиције Републици Српској. Игор Црнадак, потпредсједник ПДП-а: “Суђење Додику је правосудни процес нема никакве везе са Српском и њеним институцијама. Није тачна њихова теза да Српске нема без Додика. Не смије се пасти у замку да суђење Додику постане камен око врата Српској, што већ полако постаје.” Прелетач и отимач мандата ПДП-у и СДС-у, Јелена Тривић, осврнула се и на оптужницу коју је Тужилаштво Босне и Херцеговине подигло против Милорада Додика: “Сматрамо то личним проблемом у који је он упао. То није проблем институције предсједника Републике Српске”, поручујући му “да се сам чупа из кризе.” А тек онај “куд сам пошо, гдје ћу изаћи” Милан Миличевић потврђује значај Додика за Републику Српску, говорећи: “СДС неће подржати човјека чије се име идентификује са Републиком Српском.” Када нису подржали Радована Караџића и избацили га из чланства странке коју је основао, што би онда подржали Додика. 

Криминална штеточина Шмит о подизању оптужнице против Додика и Лукића, јавио се саопштењем ОХР-а у коме пише: “Нико није изнад МОГ закона! Оптужница је подигнута због неизвршавања одлука високог представника за БиХ. Поштивање законског и уставног оквира те подржавање владавине права је од суштинског значаја за свако демократско друштво. То је обавеза за свакога јер нико није изнад закона. ОХР позива све грађане и званичнике да поштују законе”. То је владавина закона - када неименовани Шмит донесе одлуку која није закон, што није имао право по Анексу 10. Дејтонског споразума, ни по такозваним бонским овлашћењима, ни по ОХР-овом дописаном овлашћењу да то може учинити ако се ради о кључном закону кога је одбацила Парламентарна скупштина. Ништа од свега тога није испуњено да би био промијењен и допуњен Кривични закон БиХ. Како је могуће онда то звати владавином права коју намјерава да подржи Европска унија. Могуће, јер је Европа ријеч која лаже. 

И дјеца Алије Изетбеговића

Понекад из реда бошњачког народа провале осуде онога што им је учинио Алија Изетбеговић, уводећи их као и све друге у БиХ у крвави и непотребни грађански рат који су изгубили, уз огромне жртве и разарања, жртвовање властитог народа у Мискиновој, Маркалама, Тузланској капији, Сребреници. Мирсад Ћеман и Суада Палаврић за судије Уставног суда БиХ бирани су директно из руководства СДА. Ћеман је својевремено био предсједавајући те муслиманске странке, а Палаврић је била потпредсједница СДА. Такав Уставни суд БиХ је са муслиманском већином - три странца и два Бошњака, који су прегласавајући српске и хрватске судије скрнавили и касапили дејтонску структуру БиХ ломио право и то међународно. Ломили су га као багрење у Балашевићевој пјесми, признајући то као што је написао један од страних судија Уставног суда БиХ. “Постојао је прећутан договор између Уставног суда и високог представника да суд увијек потврђује њихове наметнуте  законе”, писао је без стида учени Аустријанац Јозеф Марко. Први задатак сваког уставног суда је да штити устав, његово слово, онако како пише. Зато би за судије требало да се бирају “истакнути правници високих моралних квалитета”, а како су ти морални стручњаци штитили  и “развијали Устав БиХ” јавно говори Недим Адемовић, високи службеник Уставног суда БиХ. Каже Адемовић: “Уставноправни развој био искључиво посљедица међународног интервенционизма. Уставни суд БиХ је једна од најуспјешнијих институција и пројеката у БиХ. Уставни суд БиХ дао је легитимитет многим наметнутим законима, успостављао је баланс између суверенитета БиХ и међународне управе”. Такво дјеловање судија уставног суда није само одрицање струке, занимања, већ је то поништавање личности, карактера ако су га уопште и имали. Њих су ОХР и западне сарајевске амбасаде третирали као слуге својих антидејтонских политика, неправног насиља и противправног мијешања у унутрашња питања БиХ што изричито забрањује Бечка конвенција о дипломатским односима.

Једна од бургија је и вануставно бе-ха правосуђе, Суд и Тужилаштво. Нису “цењени”. Али јесу уцијењени. Сваки досадашњи главни тужилац није дочекао крај мандата, већ су смјењивани због афера и криминала, а што се тиче предсједника Суда БиХ, то је трагикомични замотуљак, још неодмотан. Та бургија ударнички уништава опстанак дејтонске БиХ. Када су у питању ратни злочини страна у грађанском рату у БиХ, Тужилаштво и Суд БиХ су наставили искривљавање истине по методу Хашког трибунала. Тужи и суди Србе на хиљаде година затвора, а за српске жртве на сваком помену свирепо умореним одјекује - за ове злочине још нико није одговарао.     

Ко се мири са неправдом

У римском праву које је основ свих правних система, не само европских, има и једна изрека која гласи: “Воленти нон фит иниуриа”, што би се могло превести као - “не бива неправда ономе ко пристаје на њу”. Подразумијева се да пристанак не смије бити под принудом, а принуде је било у свим случајевима “наметања закона” од стране високих представника, украшеног подвалама, пријетњама, преваром. У томе је учествовала структура удруженог подухвата против међународног права. Савјет за имплементацију мира као самоизабрано тијело самоизабраних земаља и организација, као остатак/отпадак Карингтонове мировне конференције о бившој Југославији који је себи као неформална група узела за право да кршећи мировни уговор потписан и гарантован од стране свјетских сила, отима права и надлежности ентитетима који су у Дејтону крајем 1995. саставили дотад растављену територију предратне југословенске републике БиХ. 

Имовина припада држави Српској

Сада је намјера странаца и политичког Сарајева отети сву имовину Републици Српској. Зато Уставни суд БиХ доноси одлуке по којима пољопривредно земљиште, шуме, воде, а ускоро школе, болнице, путеви и мостови, водоводи, музеји, позоришта и све друго припада БиХ. Као да није било одлуке тог истог суда 2011. године у одлуци број 5/98 по апелацији Алије Изетбеговића, по којој је утврђено да је у складу са Уставом БиХ члан 68. став 5. Устава Републике Српске којим се регулише њена имовина. Тада није било спорно, сада јесте. Да им то поклони Шмит, као што им је и Инцко за дебеле паре даровао отровни закон о “геноциду”.

Република Српска годинама говори као и Балашевић - “увек је лопова било, никада злотвора доста. Полако комшије! Не може само да се уђе, да се руши туђе”. Ако би Република Српска прихватила неуставне одлуке било кога па и срамотног Уставног суда БиХ, онда би постала само празна љуштура. Било би - ево вам ништа и чувајте то добро. Неће моћи.

Опет Балашевић: “Не ломите ми багрење, без њих ће ме ветрови одувати. О, зар морам да вам поновим - оканите се њих, јер ћете се сви поломити.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.