ИДЕ ГАС Неизвојеване тежње

Иако је био стварна историјска личност чија је биографија добро позната, има у цијелом његовом животу и баштини и нечег добрано литерарног. У једној од најљепших Борхесових прича, савремени Исус постаје студент медицине Балтазар Еспиноза. И Ками је говорио да људи кад не могу бити свеци, бивају љекари. Ернесто Че Гевара је био љекар. Жан Пол Сартр је негдје казао:  “Че Гевара је најкомплетније људско биће нашег времена.”

Бити човјек

Присјетимо се, дакле, приче о Чеу. Отац Чеов звао се такође Ернесто - Ернесто Гевара Линч и био је инжињер по професији, иначе ирског поријекла. Чеова мајка Клија дела Сена потицала је из породице у којој су се мијешале ирска и шпанска крв. Че је, дакле, био прави Аргентинац. Како рече Силвиа Монрос Стојаковић, а у поводу Хулија Кортазара: “Аргентина је земља у којој има свега, само човјек нема себе. Он рођењем најчешће баштини различите традиције и језике, а баш зато не зна ко је он сам.”

Че је одлучио пронаћи себе, не обазирати се толико на поријекло и бити оно што је бити најтеже, а чини се најлакшим: човјек. А није било лако. Већ као двогодишњак добиће напад астме, болести коју ће као крст вући цијелог живота. У доби од четири године сели с породицом у Алта Грасију у провинцији Кордоба. Чеове биографије његову породицу описују као типичну средњекласну с политички нешто израженијом лијевом инклинацијом. Примјера ради, током шпанског грађанског рата, њихове су симпатије биле на страни републиканаца. Током гимназијског школовања Че ће савладати енглески и француски језик и много читати. Као шеснаестогодишњак настањује се с породицом у Буенос Ајресу. Тамо уписује медицину, а дипломира 1953. године. Још као студент са својим је најбољим пријатељем путујући на мотоциклу обилазио Аргентину, те Чиле, Перу и Венецуелу. На путовању се увјерава у сву биједу живота у јужноамеричким селима, наилази на губавце и болеснике од тропских болести, а једно вријеме чак и живи у колонији губаваца у Хуамбу. Након што је стекао љекарско звање Че је поново на путу: Боливија, Еквадор, Панама, Костарика, Гватемала. У Гватемали је упознао Хилду Гадеа, којом ће се оженити у Мексику.

Револуција 

Године 1955. Че у Мексику среће скупину кубанских емиграната на челу с Фиделом Кастром. Они планирају револуцију, а Че им се придружује. Након три-четири године, послије мукотрпног увјежбавања, искрцавања које ће преживјети тек дванаест герилаца, планинских борби, фамозне битке за Санта Клару, смијешила се побједа. Предсједник Батиста побјегао је у Санто Доминго, револуција је побиједила. Те побједничке 1959. године Че ће добити кубанско држављанство, оженити се поново, овај пут Алеидом Марч и путовати по свијету, како кажу извјештаји - по Азији, Африци и у Југославију. У тадашњој се СФРЈ сусрео и са Јосипом Брозом Титом, а након двосатног срдачног разговора изјавиће: “Тито је човјек с којим се послије првих реченица лако и једноставно успоставља директан контакт.” По повратку на Кубу крајем исте године Кастро га проглашава гувернером Народне банке. Ту функцију ће напустити 1961. године кад буде постављен за министра индустрије. Тих година, у првој половини шездесетих, Че много пише и путује. У овим годинама Че је паралелно ишао на свјетске конференције и примао државне ордене (попут бразилског), те обилазио герилце и бунтовнике широм свијета. Ово потоње било је ближе његовом срцу: није он био човјек структура, био је рођени борац: шаман у смислу Малроовом и пјесник у смислу Андрићевом. У својим младалачким “Немирима” Андрић је објавио и кратку прозу под насловом “Прича из Јапана”. У тој причи пјесник Мори Ипо на страни је уротника све док ове не побиједе. Тада напушта земљу остављајући им писмо у којима се испричава што са својим друговима не може дијелити власт као што је дијелио борбу, каже да су пјесници, противно од других људи, вјерни само у невољи, а да напуштају оне којима је добро, да пјесници подносе све осим власти, те да он, Мори Ипо, иде да потражи има ли гдјегод која тежња што није извојевана. Фрапантна је сличност ове старе причице са Чеовом судбином. И он је схватио да власт није за њега и пошао је тражити тежњу што није извојевана. Чак се и мотив писма понавља па 1965. године Че се одриче свих функција и кубанског држављанства и одлази у непознато, а Кастро ће кубанском народу јавно прочитати чувено Чеово писмо - његов опроштај с народом Кубе.

Посљедњи дани

Че је, 1965. и 1966. године, углавном у Конгу, у Африци. Кад буде присиљен напустити Конго враћа се у Јужну Америку: Уругвај, Бразил, Парагвај, Аргентина, те напосљетку земља у којој ће умријети: Боливија. Боливијски су герилци са Чеом у својим редовима 23. марта 1967. године војсци задали тежак пораз. У априлу мјесецу битке поново доносе герилске тријумфе. У октобру мјесецу исте године води се битка на мјесту Кебрада Де Јуро: на једној страни Баријентесове трупе, на другој страни Чеови герилци. У ноћи седмог октобра Че и другови су опкољени. Тешко рањен у ногу Че је лежао у згради школе у Хигуерасу. Марио Туран убио га је мучки, с девет хитаца, деветог октобра. Истог дана боливијска је влада обзнанила свијету вијест о Чеовој егзекуцији. Чеово тијело покопано је у неозначеној масовној гробници, а тек је тридесет година касније достојно сахрањено у маузолеју у Санта Клари. 

Чеово име и лик његов надрасли су комунизам. Лик младог револуционара и данас је на толиким мајицама, постерима, значкама, беџевима, заставама, зидовима. Чеово име и његов кратки поетични надимак постали су симбол, шифра и лозинка младих идеалиста широм свијета, а понекад чак и пуко шминкерско знамење. О Чеу се снимају филмови, пишу књиге, посвећују му се и пјевају пјесме. Ернесто Че Гевара умро је млад, прије него је напунио четрдесету, прије него је дошао у доб за коју Селимовићев Нурудин у често цитираној дијагнози вели да својеврсна “млада старост”, тј. човјек је још довољно млад да би имао снове, а већ престар да их остварује. Че, рекли смо, није доживио четрдесету, но он није био човјек који би помислио да је икада престар за остваривање снова. За то човјек никад није ни премлад ни престар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.