ИДЕ ГАС Чекајући укидање Ујевића

Ово су прве двије строфе пјесме “Русија, Русији”, а цијелу пјесму ће заинтересовани читалац лако пронаћи на интернету: “Мајко свом племену какву ја сам снио/ у бујне вечери и предзорја врућа,/ владај нашим грчем, крвава Русијо,/ царуј душом нашом, Велика Будућа;/јер ако се руши камен са камена,/ и ако твој дворац понире стубоком,/ још се чува жижак светога пламена,/ као бисер тајне, у срцу дубоком”.

Неки стихови Тина Ујевића су толико славни да има доста људи који их знају без да су свјесни ко их је написао. Многи се младац рецитовањем његових стихова желио пробити кроз пакао пријемног испита на глумачкој академији, многи је романтично старомодни дечко с њима канио освојити драгану. Осам стихова “Ноттурна” из његове “Колајне” спада међу најславније стихове икад написане на јужнословенским језицима. Почетак “Свакидашње јадиковке”, она гласовита терцина с два, рекло би се, банална вапаја и једним оксимороном, на први поглед готово да се излизао од силне (зло)употребе, а опет ће добронамјерног читаоца свако мало шокирати својом снагом.

Тин Ујевић родио се у Вргорцу петог јула 1891. године, а умро је у Загребу дванаестог новембра 1955. Његови су рани дани везани за Имотски и Сплит, а године учења за Загреб, Београд и Париз. Првим се пјесмама јавио у периодици још као осамнаестогодишњак. У раним радовима очит је утицај Матоша, но не треба заборавити ни чињеницу да је Ујевић још као јако млад пјесник јавно полемисао са Матошем, а 1914. године заступљен је (уз Иву Андрића и још нека касније прослављена имена) у чувеној антологији “Хрватска млада лирика”. Услиједио је вишегодишњи боравак у Паризу током којег се Ујевић формирао у врхунског поету. У збиркама које је објавио двадесетих година прошлог стољећа (“Лелек себра” и “Колајна”) добар је дио Ујевићевих најславнијих пјесама. У периоду између два свјетска рата живио је и у Сарајеву. Тих је година и неке своје књиге штампао у Сарајеву, али такође и у Загребу, Београду те Никшићу. Почетком педесетих објавиће у Загребу збирке “Руковет” и “Жедан камен на студенцу”. Умро је око годину дана након изласка ове потоње. Постхумно су му публикована сабрана дјела у седамнаест свезака.

Синоним за боемију

Име Тина Ујевића у јужнословенским је културама и дан-данас синоним за боемију. У свом есеју “Посмртно слово боемији” Данило Киш ће Ујевића прозвати једним од посљедњих правих боема. Киш каже како је Ујевић доказ да се крст боемије не носи само по сили социјалних закона, него и по сили закона умјетности, добровољно. “Тин Ујевић умире као горди пајац и мученик, фанатично доследан себи, инкарнација негдашњег ропства и величине боемије”, рећи ће Киш у истом есеју. Безбројне су и славне анегдоте о Тину Ујевићу и његовим кафанским ноћима. Мање се зна о поподневима у библиотекама макар је сам Ујевић казао како је ноћу пио, а дању радио. Успио је Ујевић много прочитати, био је ерудита, макар не систематичан, а његова је начитаност видљива у есејима које је писао. Знање страних језика и пјеснички дар Ујевић је исказао у бројним сјајним преводима поезије. Читав свој живот Ујевић је провео бјежећи од конвенција, као модерни номад и самотњак, скоро па просјак у материјалном и краљевић у духовном смислу. Био је професионални пјесник у бодлеровском смислу, интересовало га је стварање, био је неподложан “опорезивању и работи” тј. неспособан за обављање било каквог такозваног занимања. Несталних и колебљивих политичких увјерења био је стопроцентни “хомо поетикус”, сав предан поезији, специфичном хедонизму и скиталаштву. Није имао класичних (мало)грађанских интереса, одрицао се готово свега што осмишљава егзистенцију већине људи, занимали су га тек малена мјеста његовог срца и побратимство лица у свемиру.

Мистификација

“У Ујевићеве стихове се силази као у катакомбе” - записао је једном приликом Милан Богдановић. И Исидора Секулић те Џевад Карахасан, међу осталим, дивили су се Тину Ујевићу и његовој поезији. Карахасан је у есеју “Страх од бесконачности” (с поднасловом “Свето код Ујевића”) записао: “Ујевић је, можда једини након Хелдерлина, пјесник присутнога Бога и пјесник који га пјева, успијевајући у настојању да га именује у најбољим пјесмама, какве су прије свих “Hymnoida to mou somatu”, “Fishhamonika”, “Риђокоси Месије”…То су пјесме у којима је Ујевић остварио највише од неостваривога, можда онолико колико је уопће могуће.”

Нису, међутим, сви спрам Ујевића баш тако благонаклони. Мирослав Крлежа је примјерице пред крај живота казао: “Мјесто које се даје Тину у нашој литератури за мене је тајна, а не могу о томе сада писати јер би ми рекли да се љутим на величину и да говори споменик против споменика, иако већ дуго осјећам потребу да о томе проговорим. (…) Мистифицира и себе и људе с којима пије дуплу љуту.”

Кључна је ријеч у овом Крлежином исказу мистификација. Но Ујевићева је поезија без својеврсне мистификације немогућа. “Ухапшен у својој магли/ закопчан у својем мраку/ свако својој звијезди нагли, својој ружи, својем маку.” , вели Ујевић у једној чувеној строфи из “Колајне”. “Мисао на њу” пак не може без магле раних станица, “Одлазак” завршава с димом бола у маглама, а у “Безнадном повратку” очи неба су замагљене. Магла, мист, је једна од неколико најважнијих ријечи Ујевићевог пјесничког свијета. Без магле не би Тин Ујевић ни био поета, да није мист-ик не би био ни пјесник. Ујевић је један од оних умјетника који свијет најјасније доживљавају кад су - како се то каже - изван себе, ек-статис; он је пјесник екстазе. Хозе Ортега и Гасет рекао је да се људи дијеле на оне који су сретни кад су “изван себе” и оне које су сретни кад су “при себи”. Непотребно је и напомињати да Ујевић припада првима, а Крлежа другима. Први без магле не могу, другима магла смета и погрдно се према њој односе. Магла скрива улаз у катакомбе Ујевићевих стихова, но вриједи се кроз ту маглу пробити и тај улаз пронаћи. Мрак катакомби, вјечита ноћ доњег свијета обасјана је свјетлошћу свијећа, сјајем поезије, а ноћу је свијећа - каже стих - свјетлија од сунца. Таквим сјајем сјаји Ујевићева поезија. Уосталом, и у с почетка цитираној пјесми о Русији су и магла и сјај (“Али прасак бакље или звијезда кријеса/ и сва ова магла, и сва ова тама”).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.