Двострука замка истражне комисије

Милан Тегелтија

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ средином прошле године усвојио је закључак и формирао “привремену истражну комисију” са задатком да истражи стање у правосудним институцијама у БиХ, с посебним освртом на способност Високог судског и тужилачког савјета БиХ да учествује у процесима неопходним на путу БиХ ка чланству у Европској унији.

 

Формирањем ове комисије отворило се питање да ли она има надлежност да испитује стање у правосудним институцијама у БиХ? Поћи ћу од тога да парламентарни надзор над ВСТС-ом (као институцијом финансираном из буџета БиХ), јесте могућ према садашњем Закону о парламентарном надзору БиХ, али само у погледу финансијског пословања. То није срећно рјешење због могућности посредног притиска над овом институцијом, али је у садашњем законском оквиру могућ.

Међутим, парламентарни надзор у погледу садржаја надлежности правосудног система у БиХ и ВСТС-а (функционисање правосудног система) није могућ зато што за њега не постоји уставни основ. Наиме, правосудни систем у БиХ за који је надлежан ВСТС обухвата све судове и сва тужилаштва у БиХ (са изузетком уставних судова) и то како на нивоу БиХ, тако и на нивоу ентитета и Брчко дистрикта. За разлику од ВСТС-а, Парламентарна скупштина БиХ нема никакву законодавну надлежност за правосуђе на нивоу Републике Српске и Федерације БиХ, нити Брчко дистрикта. Сви прописи којима се уређује и организује правосуђе у ентитетима и Брчко дистрикту доносе се на нивоу ентитета и Брчко дистрикта и Парламентарна скупштина нема никакву улогу и законодавну надлежност. Једине двије правосудне институције које су основане и уређене прописима на нивоу БиХ су Суд и Тужилаштво БиХ.

С друге стране, ВСТС као самостални орган БиХ настао споразумом о преносу надлежности између ентитета, има тим споразумом и на основу тог споразума донесеним законом, повјерене надлежности за све правосудне институције (судове и тужилаштва) како на нивоу БиХ, тако и на нивоу ентитета и Брчко дистрикта. Дакле, ВСТС се бави питањима правосудног система у цјелини и то како на нивоу БиХ, тако и на нивоу ентитета, док Парламентарна скупштина БиХ може да доноси прописе везане искључиво за судове и тужилаштва на нивоу БиХ, али не и ентитета и Брчко дистрикта и она се у законодавној активности мора кретати унутар оквира и граница пренесене надлежности.

Другим ријечима, разматрањем стања у правосудном систему у БиХ (путем парламентарног надзора од стране истражне комисије Представничког дома), Парламентарна скупштина бавила би се питањима за која нема никакву законодавну надлежност, односно питањима за које су надлежни Република Српска, Федерација БиХ и Брчко дистрикт.

Према томе, споразумом о преносу надлежности (на основу којег је донесен Закон о ВСТС-у БиХ) нису пренесена овлаштења Парламентарној скупштини за регулацију цијелог правосудног система (судове и тужилаштва у РС, ФБиХ и Брчко дистрикту), него је та овлаштења пренио на спецификовано тијело - ВСТС БиХ.

Тим споразумом, Парламентарној скупштини нису дата чак ни овлаштење да бира чланове тог тијела (сем једног од 15 чланова). Парламентарна скупштина БиХ овлаштена је само да донесе закон којим ће бити основано такво споразумом спецификовано тијело (ВСТС), којем ће једином бити дата овлаштења у односу на цијели правосудни систем у БиХ (све судове и тужилаштва у БиХ), а која су у законодавној ингеренцији остала подијељена између Парламентарне скупштине БиХ и парламената ентитета и Брчко дистрикта. Дакле, Парламентарна скупштина није добила овлаштење контролора ВСТС-а, нити правосуђа у цијелој БиХ, нити јој је пренесена функција парламентарног надзора над ВСТС-ом, као ни над правосуђем у БиХ у цјелини.

Парламентарним надзором над ВСТС-ом као тијелом које је регулаторно за цијели правосудни систем у БиХ, у погледу садржаја његове надлежности, Парламентарна скупштина себи вануставно прискрбљује право да испитује функционисање правосудног система у цијелој БиХ, за чију законодавну регулацију нема надлежност (сем у случају Суда и Тужилаштва БиХ).

Спровођење парламентарног надзора од стране Парламентарне скупштине над цијелим правосудним системом у БиХ и ВСТС-ом због тога је проблематично по више основа:

1. Непостојање уставне надлежности Парламентарне скупштине за правосудни систем у БиХ (све судове и тужилаштва). За спровођење парламентарног надзора над цијелим правосудним системом у БиХ био би потребан нови споразум о преносу надлежности, те нови закон донесен на основу њега.

2. Непостојање надлежности Парламентарне скупштине БиХ за надзорну улогу над ВСТС-ом. И за то би био потребан нови споразум о преносу надлежности и нови Закон о ВСТС-у донесен на основу њега.

3. Трећи једнако важан аспект су принципи и начела демократске подјеле власти, на шта указује и члан 5. Закона о парламентарном надзору БиХ. Према тим начелима, Парламентарна скупштина, као законодавна власт на нивоу БиХ, не може улазити у подручје законодавне надлежности ентитета.

Када је у питању основни демократски принцип подјеле власти, Парламентарна скупштина БиХ не може улазити у питања именовања судија и тужилаца, дисциплинских прекршаја судија и тужилаца, интегритет носилаца правосудних функција, кривичне, грађанске и управне поступке итд.  

4. Закони се (у свакој држави) морају тумачити системски, а не појединачно сами за себе, не уважавајући ни Устав ни пратеће законе. Тако се и Закон о парламентарном надзору БиХ мора тумачити системски, имајући у виду како Устав и уставне надлежности Парламентарне скупштине БиХ, тако и у корелацији са другим законима (у овом случају са Законом о ВСТС-у). Према томе, постоји могућност парламентарног надзора ВСТС-а, али само у погледу финансијског пословања и трошења буџетских средстава, а никако у погледу садржине надлежности.

5. Свако друго поступање, кроз функцију парламентарног надзора ВСТС-а и правосуђа у БиХ представља поступање изван уставне и законодавне надлежности Парламентарне скупштине БиХ, односно преузимање надлежности ентитета и кршење демократских принципа подјеле власти.

Демократским  принципима подјеле власти, независношћу правосуђа и непримјереним притисцима на правосуђе бавио се и ОЕБС у свом тематском извјештају из 2009. године, те бих цитатом из тог тематског извјештаја ОЕБС-а под насловом “Независност правосуђа и непримјерени притисци на правосуђе у БиХ” и закључио овај текст:

“Због тога, Мисија OSCE-а БиХ позива политичке представнике да се неодложно почну уздржавати од вршења било каквог непримјереног утјецаја или притиска у вези са судским поступцима, као и од напада на углед и интегритет правосуђа. Наводима непримјереног понашања представника правосудних тијела требао би се бавити Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС), као једино тијело одговорно за регулисање понашања судија и тужилаца у БиХ. Институцијска независност ВСТС-а, сама по себи, гаранција је легитимности за истраживање и испитивање оваквих случајева.”

У погледу стандарда независног правосуђа од 2009. године до данас није се промијенило ништа. Промијенили су се само људи у правосудним институцијама. Треба се запитати, да ли се принципи независног правосуђа требају рушити, јер се неком можда не свиђају људи који су тренутно у правосудним институцијама? Ако се то једном деси, неће више бити назад, јер ови људи који су данас у правосудним институцијама временом ће отићи са функција, али ће пракса кршења принципа независности правосуђа постати правило и више нико неће имати право да од било кога, било када, тражи поштовање принципа независности правосуђа и јасне подјеле власти. 
 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана