Велики брат:Убиство свата и барикаде (1) - Напад и убиство организовао Ћело
Првог марта 1992. године са породицом сам из Милића дошао у Сарајево.
У Милиће смо путовали скоро сваког петка поподне, а враћали се недјељом у поподневним сатима. Била је недјеља, око седамнаест часова, када смо дошли у стан који се налазио у улици Антона Маврака, у насељу Циглане. Нисам се ни распремио, када ме је позвала секретарица Милијана из сједишта странке да, ако могу, хитно дођем. Питао сам је о чему се ради. Одговорила је да су у просторије странке дошла свештена лица, да се десио напад на српске сватове и убиство једног од сватова. Рекла је да су тадашњи челни људи - Караџић, Крајишник и Кољевић - у Београду.
Убиство
Обучен спортски, сишао сам за неколико минута до странке. Канцеларије су у улици Ђуре Ђаковића, такође у насељу Циглане. Тамо сам затекао тројицу свештеника и још неке људе. Рекли су да је током вјенчања, испред Старе православне цркве на Башчаршији из револвера убијен младожењин отац Никола Гардовић и да је још једно лице рањено, да је настала озбиљна пометња и страх. Сем мене, у канцеларији странке били су још Илија Гузина, Мићо Станишић и Мирослав Тохољ.
Средствима информисања, чији су представници врло брзо дошли, изјавио сам да се догодио опасан инцидент и да, уколико се брзо не ухвате актери напада и извршилац убиства - а већ се нагађало да је напад и убиство организовао извјесни Исмет Делалић звани Ћело, један од познатијих сарајевских криминалаца - доћи ће до приличних проблема.
Иако је вијест о нападу на сватове и убиство одмах емитована у медијима, симптоматично је да се нико од званичника није огласио, ни предсједник Предсједништва Републике и предсједник СДА Изетбеговић, нити предсједник Владе, ни министар полиције. Очигледно, не случајно.
Брутални напад на Башчаршији, нарочито оно што се непосредно после њега дешавало, био је разлог и повод активностима које су слиједиле.
Људе у сједишту странке звао је телефоном велики број грађана и чланова, распитивали су се о појединостима, одајући осјећање панике и страха, запитани шта да раде. Прострујала је и вијест да су у неким од муслиманских дијелова града - на Бистрику и Вратнику, и уопште у Старом Граду - примијећене активности "Зелених беретки", паравојне формације за коју се знало да је под контролом СДА, јер је о њиховој организацији писало и својатало их гласило ове странке, те да је напад на сватове и убиство сигнал за општи напад на српско становништво у Сарајеву.
Сарајево сам слабо познавао. Иако је моја породица прије тих догађаја три године становала у Сарајеву, гдје смо се преселили из Зворника, мало смо излазили у град, изузевши повремене одласке на Јахорину, Требевић, на Илиџу. Искрено, био сам изненађен док сам својевремено читао статистичке извјештаје о националној структури становништва у граду Сарајеву, према којима је Срба било 35 процената, а у неким од десет градских општина, попут Илиџе и Илијаша, да је српско становништво већинско.
Ове податке наводим, јер су веома битни. При том, ваља имати у виду да је и у сусједним градским општинама, Трново и Пале, већинско становништво такође било српско.
Барикаде
Те вечери, негдје послије 20 часова, група од неколико људи, без могућности да успостави везу са ма ким из официјалних органа власти БиХ и града Сарајева, или са српским првацима који су одсутни, донијела је одлуку да се формира кризни штаб, јер у појединим градским насељима, па и у самом центру града, подигнуте су барикаде и онемогућен нормалан саобраћај.
Није именован никакав предсједник тог кризног штаба, али је неспорно да сам ја потписивао саопштења која је припремао новинар Илија Гузина. Истичем ту чињеницу зато што је касније неријетко изношена неистина како је барикаде "организовао Кризни штаб СДС" и да је криза "трајно припремана". Апсолутно је неодржива тврдња да је постојао ма какав "Кризни штаб СДС", али - сходно обичајима нашег времена и на овим просторима - не би ме чудило да српској страни припишу и припрему напада на сватовску колону и инсценирају убиства српског свата пред црквом на Башчаршији.
Да се није десио стварни напад на српске сватове, убиство једног и рањавање другог свата, сигуран сам да не би било ни разлога ни повода за формирање кризног штаба, који ће колико-толико контролисати ситуацију како на барикадама не би дошло до реванша и нових инцидената. Процијенили смо даје то једини начин да се осујете могући сукоби, да се скрене пажња на тренутно стање које може довести до озбиљних и неконтролисаних поступака са озбиљним посљедицама.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
