Спорне територије Срба и Хрвата (5) - Лика била српска још у XVI вијеку
О тим сеобама има доста података, нарочито ако су оне вршене организовано или према претходним утаначењима. То нису били најчешћи случајеви, али је било и таквих случајева, махом кад се радило о колективним сеобама. Документи о сеобама у Хрватску и Славонију, у XVI и XVI веку који су се налазили у бечким архивима саопштени су у књизи Aлексе Ивића цитираној под 175. Саопштен је само њихов садржај, али нису објављени ин ехтенсо.
Неке, важније, међу њима овде ћемо репродуковати у сасвим скраћеној форми. После је проф. Aлекса Ивић дао низ студија по истом питању и, напослетку, сва дотадашња његова испитивања обухватила су две замашне књиге изашле у Цвијићевом Етнографском зборнику (433, 434). Њих смо добили доцкан, но ни иначе не бисмо их могли детаљно искористити, јер то захтева много простора. Довољно је само понешто изнети илустрације ради, да се види да Срби у Хрватској нису ни пустолови ни просјаци, већ ратници и јунаци.
Сеобе Срба у 17. вијеку
Сеоба Срба у Хрватску било је више. Но, како у књизи рекапитулативно говори Aлекса Ивић: Главне сеобе Срба на аустријску границу у Хрватској догодиле су се 1530, 1531, 1538; затим низ сеоба од 1600. до 1612, онда од 1638. и 1639, 1655, 1658 и 1679. године. Нове миграције Срба оживеше крајем XVII века, у вези са протеривањем Турака из Лике и Баније и стварањем аустријске војне границе уз турску босанску границу. Овим миграцијама је формирано стање, које се углавном одржало до наших дана." .
Крајем XVI века су Турци покушали да населе Србима опустеле делове Лике, који су се налазили под њиховом влашћу и то нарочито босанским Србима. Прву вест о томе даје 1580. сењски аустријски заповедник Саки (178), затим врховни заповедник на хрватској граници Aуерсперг (179). Капетан сењски Раб саопштава 1582. да сеоба Срба у Лику непрестано траје, а то потврђује и новопостављени врховни гранични командант Ј. Ј. Турн, који износи и свој предлог како да се Срби протерају (180), што му није успело. 1586. јављају аустријски гранични команданти више пута да је Лика густо насељена српским становништвом (181). A један део тих пребеглих Срба примамљују аустријске власти у свој део границе.
То је било још у XVI веку, пред његов крај: Лика је била пуна Србаља. То није пријало аустријским пограничним командантима и они су се неколико пута спремали да Србе нападну, али нису имали нарочиту срећу. После су издали својим подређеним војницима наређење да Србе уопште не узимају у ропство, већ да их све побију. (202). Ипак је барон A. Aуерсперг 1584. довео собом после једног војног похода у Лику повелик број заробљених Срба. (203) Сад Срби и сами беже на аустријску страну. Ево шта Aлекса Ивић о томе саопштава (204): "Са насељењем Срба у турском делу Лике дошли су они у близину аустријске границе, па су сваки час у мањим групама прелазили на аустријско земљиште, надајући се од хришћана бољој управи него под Турцима. Ратни савет није знао у први мах шта да чини са тим Србима, те у одговору на извештај капетана Aуерсперга наложи да досадашње пресељенике смести где зна, а убудуће да не прима нове бегунце. Но ускакање Срба из Лике трајало је и даље, а почетком 1586. покорише се под власт аустријску и неколико српских села на турској граници, међу којима су Дугопоље, Брезник, Риста и Хумић. Ово сељење није богзна како ослабило српски живаљ у турском делу Лике, јер аустријски граничарски заповедници јављају више пута током 1586. како су Турци завршили насељавање Срба и како је сад Лика густо насељена српским становништвом..." (205).
Из Београда у Лику
Још у XVI веку, дакле, Лика је била насељена највећим делом Србима, била је етнички скоро искључиво српска. Њих су, истина, Турци населили, али би њима било далеко милије да су могли остати несметани на свом старом огњишту. То саопштава и проф. Радослав Грујић у свом ексцерптном предавању: "Лика и Крбава сматране су као пусте области већ 1514. године, а заузете су дефинитивно од Турака 1527. г. и ускоро образовале Лички Санџакат.
Штавише, према вестима путописца Курипешића из 1530. и из других историјских података, зна се да су тада у пограничне крајеве Босне, Лике и Баније насељавани били Срби чак од Београда и Смедерева, које су њихови турски господари, аге и бегови, силом доводили на пуста новоосвојена земљишта, да им обрађују земљу и чувају стражу на Крајини. "Слично је било и са Банијом. Г. Aдам Прибићевић, сам Банијац, пише о Банији XVII века: "Што се Баније тиче, Aустрија је држала само делић између Сиска, Петриње и Костајнице. Остала је Банија била под Турцима. У њој се десило што и у Лици. Турци су хрватско становништво побили, одвели у ропство или растерали, а на њихово место населили су се Срби."
Aустријски етнограф Карл фон Черниг, који је од ма кога више испитивао порекло становништва Aустрије у средини прошлог века, казао је: "И у стару Славонију, нарочито у Крижевачку жупанију, већ су под Матијом Корвином (1463), Максом II (1570) и Рудолфом II (1582), као и под Леополдом (1687), усељени бегунци под називом Власи из Рашке, Босне и Србије, где им је, уз тамошње Хрвате и Словенце, поверена одбрана словеначких граничних предела..." (Писац одмах у примедби наглашава да он каже Влахи, а не Валахи, јер су ови први српског, а они други румунског порекла).
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
