Спорне територије Срба и Хрвата (3) - Ускоци се борили против Турака и Млечана
Међу хришћанима који су настанили Балкан, Срби су били у првом реду ти који су у XVI столећу вршили службу те врсте, као мартолози.
Улога ових турских најамника ни до данас није потпуно осветљена. Већина извора који се на њих односе налази се на територији историјске Угарске и Хрватске-Славоније, северно од Дунава и Саве. По сведочанству ових извора мартолози у Угарској су били већином српског порекла (уз незнатан број Турака и Мађара) који су потицали из разних крајева, Србије, Срема, Херцеговине, итд. Што се тиче њихове организације, они су били групирани у мале одреде по десет људи (ода), под једним одабашом или буљубашом, који су у већини случајева такође били Срби.
Капетан, подређен аги, командовао је са две или више ода. Мартолози су примали сталну плату, слободну од свих издатака, сем пореза који је био врло мали. Њихов број у гарнизонима Угарске био је, изгледа, највећи око 1540; доцније се он смањио јако, као и све окупационе трупе турске...
Срби у Угарској
Чињеница да су Срби били продрли дубоко у Угарску, заједно са турским завојевачима, и да су сачињавали већи део турских утврђених гарнизона, даје нам право веровати да је турска армија на Балкану имала у свом саставу Србе који нису били прешли на ислам, већ живели по прописима своје наслеђене вере"...
Рад. Грујић саопштава како су 1540. заробили Aустријанци на Словинској Крајини неколико мартолога и њиховог воћу Вука Велимировића, за кога се вели да је члан једне од најбољих породица из Србије. Хрвати хоће да докажу да су мартолози разни "балкански нанос", како се изражава један сплитски факин по имену Влахо Раић (чије порекло већ по имену не може бити хрватско). Он тражи да се "демартолизирају потомци Влаха и Куцовлаха, који, иако се данас изјављују Србима, нису ипак, у огромној већини, изгубили расне одлике својих предака".
То је једна памфлетска књига једног надрипублицисте, и не би се требало на њу освртати да скоро цео хрватски народ не мисли као он. A у погледу мартолога он је демантиран од једног странца, нимало наклоњеног Србима, али ипак научника који зна да одговара пред научним форумом за оно што пише. Он несумњиво утврђује, на основу извора који се налазе у Мађарској и Хрватској, да су ти мартолози већином или чак у целини били Срби. Било је и мало Мађара и Турака, али од ових нису постали Срби. Влахе или Куцовлахе Хардовић уопште не спомиње.
Сад тражити да се Срби "демартолизирају" значи исто што и тражити да се Срби расрбе. Срби су потомци Срба чак ако су и потомци мартолога, и њима никакво национално чишћење није потребно (коме треба видеће се доцније). Они су одржали своју веру као мартолози, живели су, како изрично писац каже, по прописима своје наслеђене вере". A чим су дошли под власт католика, специјално Хрвата, све је учињено да они напусте своју "наслеђену веру" и да постану Хрвати. Онда би већ били самим тим "демартолизирани."
Злочини хрватских предака
Боље би било да се Хрвати очисте од злочина својих предака из Тридесетогодишњег и Седмогодишњег рата, којима су постигли најцрњи глас који уопште може да прати једне борце, а да Србе пусте на миру. Чак и Србе потомке мартолога.
Међутим, далеко већи део Срба у данашњој Хрватској потиче од ускока и пребега, а не од мартолога. И ови ускоци су углавном и по правилу Срби. Кад се говори о ускоцима, морају се разликовати два појма, специфични и општи. Специфично се под ускоцима разумеју тзв. сењски ускоци, који су дуго времена јаде задавали не само Турцима већ и Млечанима. Уопште, пак, као ускоци се означавају све избеглице испод турског јарма, које су неорганизовано прешле на територију једне хришћанске земље са намером да одатле продуже борбу против Турака, нарочито у прво време после инвазије Турака.
Такви ускоци су били углавном сви првобитни Срби пребегли на територију Далмације и Хрватске. Они нису увек звати ускоци, али је то најчешће и најправилније наименовање. Па и првобитни сењски ускоци премештени су после у Хрватску, кад су Млечићима постали били несносни. Ево шта о томе пише један од првих историчара наших земаља Немац Гебхарди почетком прошлог века: "Ерцхерцог Карл је преместио у хрватске унутрашње тврђаве ускоке, јер су ти људи били непомирљиви и храбри непријатељи Турака, и нису разумевали само окршаје на копну већ и на мору.
Ови људи су служили и Млечићима од којих су 1540. добили овлашћење за хватање гусарских бродова." После су постали напаст за Млетке. Aли суделовали су углавном из територија подложних аустријском надхерцогу Карлу, из Сења у Хрватском приморју. Овај их је често одатле терао, али би се они опет мало затим прикупили. Тек 1615. "пресели надхерцог ускоке, по споразуму са Млечанима у Карловац и Крањску..." Многи су пребачени у Жумберак на границу Крањске (на властеоство Сихелберг, по коме је, популарном етимологијом, дошао назив Жумберак), и то у неколико махова, али увек у првој половини XVI века. Зато се и данас Жумберачка гора зове Ускочка гора, а поједини Жумберчани имају назив Скок.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
