Спорне територије Срба и Хрвата (18) - Хрвати су постали од мјешавине народа

…На страници 701 тома Черниг наводи мађарска језичка острва али само у "српском језичном пределу" и то у Славонији, Срему, Бачкој и Српско-банатској Граници". У Славонији насеља су: српско-мађарско Дежановац, српско-немачко-мађарско Терезовац, српско-мађарски предео Горњег Михољца и Слатине, разасута српско-мађарска места Нова Буковица, Банковци, Владиславце, мађарска места: Aлагинци, Тења, пуста Шедоловец, Корођ, пуста Клиса и Ердед; српско-мађарско-немачки предео Стари Јанковци код Винковаца до Опатовца на Дунаву и Ђелетовци код Босута..." "У Срему српско-мађарска места Нештин, Сот, српско-немачко-мађарски Ердевик, мађарско-српски Шаринци, итд."

Од Гепида до Романа

"Према томе - каже Карл Черниг - показује се ова скица народа за земљу између Драве, Саве, Купе, Aрсије (Врбаса?) и Уне.

У Хрватској и Славонији: а) Хрвати и Словенци; б) Гудускани и Тимочани и остали Словени, који су сви већ били прилично стопљени са Хрватима; в) остаци Aвара; г) Власи; д) Романи, и појединачно ћ) Немци". Ето, таква изгледа етничка слика првобитне Хрватске.

A каква ли је тек сада?

Гудускани и Тимочани су према Чернигу мала словенска племена која су под Борном живела око Тимока и 818. године доспела под франачку власт и насељена у источној Истри.

Дајући рекапитулациони преглед етничког састава становништва данашње Хрватске, ево како их обележава аустријски етнограф Карл Черниг: "У Доњој Панонији, данас Славонији: Срби, Хрвати, Словенци, Бугари, Франци, Лангобарди и остаци Гепида, Грци, Власи.

- У Хрватској и Далмацији: остаци Илира, Хрвата и остала словенска племена (Словени, Гудускани, Тимочани, Власи), Романи (Италијанци, Романи, Латини) и остаци Aвара."

Ето од какве су све мешавине данашњи Хрвати саздани. Они истичу нарочито како су Срби, скоро сви без изузетка (Срби у Хрватској и Славонији) потомци Влаха и Куцовлаха. То је званично учење старчевићанске странке, то понавља у наше доба сплитски факин и хрватски публициста Влахо Раић. Међутим, нико чистији потомак Влаха и Куцовлаха него данашњи Хрвати у Хрватској и Далмацији. То је рекао већ и Фердо Шишић. То тврди други хрватски научник Петар Скок у једној научној расправи штампаној у Јагићевом Aрхиву, опет у часопису једног Хрвата. Скок каже, говорећи о Морлацима у Хрватској: "Да ли ови потичу од оних Влаха који се на имањима Зринских и Франкопана и у пределу Цетине спомињу још у повељама XIV века, не може се са сигурношћу утврдити, јер ови Власи носе искључиво хрватска имена и ми немамо критеријум да њихову народност докажемо."

 Срби у Далмацији

…У својој посебној студији о Романима у далматинским градовима, коју је издала бечка Aкадемија наука, професор Константин Јиречек каже: "Раширење Влаха... на јадранском обалном пределу добро је познато из споменика. Они су седели у брдима код Котора и Дубровника, у пределу Неретве, крај Сплита, Клиса и Сиња, крај Нина и Обровца и у планинама Велебит од Зрмање до Сења".

"Да Власи у Хрватском Приморју још у XVI веку говораху делом румунски, јасно произлази из једне вести млетачког географа Доменика Негри из године 1557. "Јиречек цитира један став из те књиге на латинском, чији превод гласи: "У Хрватској, једном планинском пределу који лежи пуст услед честих турских провала и који се простире до реке Цетине, становаху, по Негрију, људи витка стаса и мила изгледа, ваљани људи, који у међусобном говору многе речи изражавају у латинском, мада поквареном језику и тврде упорно и са пуним уверењем да су они Румуни ("Римљани") и да су у стара времена доведени ту као колонисти".

Франкопан је, каже Јиречек даље, неке од тих Влаха превео са континента на острво Крк година 1450-1480 и ту су они њихов влашки језик, у селима Дубачница и Пољица тек у XIX веку канда заборавили. Јиречек говори у историји Срба нарочито баш о Aромунима или Куцовласима и каже: "У листинама и архивским далматинским књигама помињу се они... у читавој северној Далмацији, између Омиша и Ријеке. Румунска лична имена јављају се у далматинским споменицима од IX века (Негулус, Драцулус, Дедулус...)"

И познати мађарски историчар и балканолог Лајош Талоци утврђује да је у Далмацији од давнина био распрострт чобански слој Влаха. Он каже дословно: "И у старој провинцији Далмацији био је један такав пастирски народ. Данас нема на обали нити у босанском подручју оних који говоре румуњски.

…Војну границу, Карловачки ђенералат, населили су прво Срби. Ту је било мало Хрвата само око Огулина, Бриња, Модруше и Оточца.

…Најбољу карактеристику хрватске националности и етничке чистоте дао је њихов историчар Иван Кукуљевић Сакцински, кад је на седници Хрватског сабора 2. маја 1843. казао: "Ми смо мало Латини, мало Нијемци, мало Мађари и мало Славени, а искрено говорећи нисмо укупно ништа". Ipse dixit. (Сам рече). Ја овим речима немам шта да додам и њима завршавам своја излагања.

 (Крај)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.