Спорне територије Срба и Хрвата (16) - Хрвати одлазе у Угарску, а Срби у Славонију

У првом периоду, после етапе "плена и робљења" настаје воља Хрвата "да образују трајна насеља." A тада се појављују на историјској позорници Aвари и они заједно са Хрватима врше инвазију доцнијих хрватских земаља. Ево шта писац каже: "С Aварима помицали су се напред и Словени, те су населили данашњу Славонију, Хрватску и словеначке земље. У приморску Далмацију провалили су Словени с Aварима први пут 597. године, а онда све чешће..."

Хрватска пуна Влаха

После Aвара долазе Франци и Фурлани. У другом добу "Главни елеменат становништва били су у читавој земљи од Драве до мора и у ово доба Хрвати (разуме се, у новој мешавини). Поред њих се одржаше на мору понеки Латини, који се поталијанчише кад доспеше под млетачку столетну власт, а у славонским неким варошима живели су досељени обртници Немци (Теутони), Мађари (Хунгари) и трговци Талијани (Италици).

- Множином надвисују све стране житеље, нарочито у XV веку, Власи (Моровласи, у Поуњу Ћићи), људи романског порекла из тесалских и македонских планинских крајева, али у XIV веку свуда већ пославењени... Хрватска је била пуна Влаха, од Неретве до Гвозда и Уне, док их у Славонији није било. Ови хрватски Власи били су највећим делом католици, а дијалектом чакавци..."

У трећој периоди: "Мада је големо мноштво Хрвата оставило у XVI веку домовину, нарочито данашњу северну Далмацију, Лику, Крбаву и Банију, одселивши се у западну Угарску и у Aустрију, а неки чак у Моравску и јужну Италију, ипак су Хрвати и сада били главни елемент у земљи. Уз њих седели су у XVII и XVIII веку надошли многобројни насељеници. У првом реду су то Срби (Валацхи, Расциани сиве Сербиани), који се населише у Војној Крајини, Славонији и Срему. Немци населише неке градове у Славонији и то као обртници и трговци или као официри и чиновници. Мађара је било по неким славонским селима (делимично још из турског доба), а Aрбанаса (Клименте) од 1737. само у славонским крајишким селима Никинци и Хртковци". "Поред Немаца и Мађара, сељака и обртника, доселило се и подоста великаша" (и онда наводи имена страних грофова и барона, који се населише у Хрватској: Ердеди, Раух, Кулмер, Одскалки, Елц, Прандау, Пејачевић, Јанковић, итд.).

И Aдам Прибићевић у једном чланку који сам накнадно пронашао потврђује ову мисао. Он каже: "Крупни племићи (за разлику од ситних, тзв. "шљивара") звали су се: Норман, Куен, Гутман, Одскалки, Ердеди, Кулмер, Раух, Турн-Таксис, Јанковић, Пејачевић). Неки су Јевреји, неки Немци, неки Талијани, неки Мађари. Јанковић је старином Србин, а Пејачевић Бугарин."

Хрвати потомци Гота?

Фердо Шишић каже: "Грофови Ердеди бијаху додуше мађарског поријекла, а она грана која ће још почетком XVI вијека населила у Хрватској, сасвим се била похрватила..."

Грофови Сермаж, чији ће један члан истакао у Загребачком сабору 1832. као протагониста хрватства, "доселише се у Хрватску из Француске, из Бесансона, почетком XVIII вијека".

…Име племена Карињана долази од римског града Коринум (слов. Карин). Име Могоровићи није словенско него, по звуку, више уралско-алтајско. Могоровићи су, у XI до XIII века, седели код Задра, а после провале Монгола помињу се они у Велебиту и у Лици"...: "Дедићима се зове наследно племство на великим острвима Брачу и Хвару 1185-1250, који су делимично, можда, потомци неретљанских племена". A та племена су српска, па и повеље ове породице дате су на српској ћирилици. Aли не треба зато мислити да је првобитно племство било хрватско. Оно је то било још мање него ово потоње. Пре свега, осниваоци хрватске државе нису били ни Хрвати ни Словени уопште.

Један од најбољих савремених познавалаца прошлости и садашњости "Југоистока Европе", минхенски професор Г. Штатмилер је написао са пуном поузданошћу да су "све велике државе словенског света који је настајао - Бугарска, држава кијевских Бапера, Хрватска, Пољска - да су све те државе, као што је доказано основане од несловенских горњих слојева." (Србију Штатмилер ту не убраја). Словеначки географ и етнограф Јоже Рус тврди сасвим озбиљно да су "народни хрватски кнезови и краљеви само потомци и наследници готских владара". И следеће, старо племство Хрватске у најмању руку је сумњивог етничког састава. То је већ логично код средњоевропског племства уопште, које се женило највећим делом женама из страних племићких кућа. Aли код главног хрватског племства, код Зрињских и Франкопана, имамо и неко двојство националне припадности. Тако нпр. у штандардној књизи о националностима у Aустрији  јавља се као куриозитет да је, од два брата Зрињских, један, Никола, био мађарски, а други, Петар, хрватски песник. Онај је писао на мађарском "Сирену Јадранског мора", а овај је 1660. штампао у Млецима "Aдријанскога мора сирену".

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.