Спорне територије Срба и Хрвата (13) - Срби у одбрани од Турака бољи него Хрвати

Године 1640. имамо једну ретку ситуацију да Франкопани бране Србе од околних Хрвата. Ево како то приказује Ивић, према хрватском историчару Лопашићу: "На хрватској граници побунише се Хрвати у Огулину због витуњских Срба. Огулинци су пре доласка Срба уживали и обрађивали земљу витунску, те почетком 1640. пошљу три изасланика у Грац, да се потуже на грофа Гашпара Франкопанског, капетана у Огулину, што је населио Србе на то огулинско земљиште. Не сачекавши ни одговор из Граца, подигну се њих око 50 наоружаних Огулинаца у Витуњ, отму многу марву од Срба и запрете им да ће им попалити и уништити све што имају ако се не одселе за осам дана. Војничке власти предузеће хитне мере да коловође казне и да распламтеле страсти утишају, што им пође за руком.

Срби кориснији од Хрвата

Занимљиво је да се гроф Гашпар Франкопански, чија је фамилија иначе свагда гонила Србе, овом приликом живо заузео за Витуњце и пред истражним судијом у ствари побуне хвали их речима да су Срби у борби против Турака хиљаду пута кориснији од огулинских Хрвата." Али против других Срба су Франкопани и даље интригирали и тужили се: против кореничких 1642, називајући из издајицама. Барон Херберштајн их узе у искрену одбрану, говорећи за усорачке Србе да су познати са своје храбрости, а за кореничке да су више пута, уз опасност по свој живот, чинили услуге аустријској ствари. (Ивић: "Настојање хрватских сталежа да потчине под своју власт досељене Србе претрпело је крај свију закључака хрватског и угарског сабора потпун неуспех. На то се захтев сталежа ограничи на само тзв. Србе предавце, приватне и робове", који су заиста неко време били подложни властели, али су сад захтевали да буду равни са осталим граничарима. Они су живели у Славонији. "За српске интересе заложи се и овог пута врховни заповедник славонске границе гроф Шварценберг, који је добро познавао српски народ... Он "напише 7. априла 1644. Ратном савету писмо и најодлучније изјави да он не може узети ни пред Богом ни пред људима одговорност што аустријска влада таквом незахвалношћу награђује 40-годишњу верну службу српску... Ако сад комесари покушавају да их потчине хрватској властели, наступиће ужасно незадовољство и побуна..." Цар усвоји ове аргументе. И опет један Немац спасе српску ствар у Хрватској и спасе Србе од поробљавања које им Хрвати увек спремаше кад се за то укаже повољна прилика.

Страна 76: Поводом покушаја прелаза усорачких Срба у Хрватску око 1653, Хрвати се успротивише. "Сталежи хрватски, кад већ нису могли да потчине себи досељенике, израдили су у угарском сабору да запречи нове сеобе..."

Срби под оружјем

Кад је Славонија повраћена од Турака, онда су хрватски чиновници покушали да Србе који су тамо живели порезом упропасте. Увек су налазили нова и нова средства шикане и насиља према Србима. Али директне злочине нису могли да чине, јер су Срби били наоружани и јер су били заштићени од Беча и његових команданата. Иначе Бог зна шта би од њих било.

У својој другој, и доцнијој, књизи о миграцијама Срба у Хрватску даје Алекса Ивић даље податке тих прогона новодосељених Срба у Хрватској, све на основу архива Беча, Граца, итд. Тако нпр. на стр. 30: "Тек што се Срби настанише у околини Жумберка, дођоше у сукоб са кастеланима суседног поседа Јастребарског... који почеше досађивати Србима на све могуће начине и наносити им штете..." Србе је узео у заштиту словеначки старешина Кацијанер против кастелана Франкопанових.

Страна 74: "Грофови Зрињски проширише дотадашњи спор свој са гомирским и околним Србима и на српске досељенике у Личу. Управитељ њихових приморских добара Ћикулини почео је, чим му Срби у Личу отказаше кметовску послушност, да прогања ове досељенике..." Срби су се чак у Грацу на то жалили.

Страна 88: "Сукоби и борба грофа Николе Зрињског са досељеним Србима продужише се и кроз годину 1609. и 1610..." И ту су се Срби жалили у Грацу.

Стр. 93: "Од сва три брата Франкопана најистрајнији је био у борби против Срба Никола, каснији бан хрватски. И један члан породице Зрињских из тог времена, гроф Никола, истицао се као жучан и енергичан противник српских досељеника. Он је неуморно, и увек изнова, покретао парницу против Срба и обраћао се свим факторима за које је мислио да могу припомоћи, да му се Срби подложе... "

…Адам Прибићевић наводи: "Године 1672. осуђено је 14 калуђера манастира Лепавине и игуман Гомирја и тамо им је нестало трага због тога што су се бранили од Уније". То је забележено и иначе на више места.

Најбољи хрватски историчар Федро Шишић каже на једном месту за Крајину (хрватску и славонску): "Будући да су ти крајеви били слабо напучени, узели су Нијемци мамити разним привилегијама у турском сусједству насељене грчко-источне Србе (Влахе), бранећи их од захтјева хрватске господе, који их хтједоше учинити својим кметовима."

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.