ПРОРОЧAНСТВО И ПРОРОЦИ ТAРAБИЋИ (16) - Тарабићи рекли биће ондакар, кад Тесла потврди
Познати пророци Тарабићи живјели су у српском селу Кремна које се налази на самој граници између Босне и Србије. Овај простор припада екавском говорном подручју па је логично да у записима које је оставио прота Захарије Захарић ријечи креманских пророка буду забиљежене екавски. Међутим, у записима које читамо код Радована Казимировића, као и код ауторског пара Голубовић и Маленковић, па и у књизи "Креманско пророчанство, рукопис" коју је уредио Aца Видић запазићемо да су овдје измијешани и екавско и ијекавско нарјечје.
Пошто су кремански пророци били неписмени, њихове визије је записивао прота Захарије, а онда се дијелом ово језичко шаренило може приписати и самом Захарићу. Вјероватно је проти било важније да запише што више онога што су Тарабићи прорицали па и није обраћао пажњу на граматичку уређеност текста. Међутим, чињеница да се у истом тексту налазе и екавски и ијекавски написане ријечи свакако је занимљива. То више говори о шароликости говора на овим просторима него о језичкој освијештености самог проте.
Чекај, па ћеш чути…
Чињеница је да нису само екавизми и ијекавизми испреплитани у оним ријечима које је Казимировић презентујући Захаријев рукопис ставио под наводнике и тако нагласио да су баш то ријечи пророка, него је ова појава видна и у остатку текста.
У Казимировићевој књизи "Чарање, врачање, гатање и прорицање у нашем народу" налазимо примјере попут оних када објашњава како Тарабићи никада нису прецизно наводили када ће се десити нешто него су увијек говорили:
"Ја ти, куме, нијесам рекао кад ће се баш догодити. Чекај па ћеш чути!". У овом примјеру видимо да је заступљен стари ијекавски облик негације нисам. Идентичних примјера у књизи има још, тако да се не може рећи да се овај облик случајно поткрао проти или дати неко слично објашњење.
Најзанимљивији су примјери кад се у истом пасусу нађу и екавски и ијекавски облици ријечи. Код Радована Казимировића један такав примјер налазимо на 21. страни поменуте књиге. У овом пасусу је наведено Милошево пророчанство судбине сестри Боси које се касније у потпуности остварило.
"Ја се, Босо, женити нећу а ти ћеш се удати... И удаћеш се добро. Добићеш и ђеце, али ће ти све најмилије помријети у цвету младости. Тада ће доћи вријеме, када ћеш се покајати и мене сетити, па ћеш рећи: Е јадна Босо! Камо лијепе среће да се нијесам ни удавала!". Aко издвојимо ријечи у којима је дошло до замјене старог гласа "јат" видјећемо да је он у ријечи "цвет" замијењен екавски, а у свим другим случајевима ијекавски.
Историјски извори кажу да је у 19. вијеку велики дио Мокре Горе био насељен становништвом из Црне Горе и Херцеговине. То насељавање је, између осталог, остварено преко пријатељске и кумовске везе Смаил-аге Ченгића и чувеног сердара Јована Мићића коме су Тарабићи прорекли смрт од глади у вријеме када он буде на врхунцу моћи. Чињеница је да је сердар скончао животни вијек у заробљеништву нудећи злато за свако парче хране и тако се остварило Тарабића пророчанство. Познато је да су црногорски говори махом ијекавски и да је врло могуће да је ово мијешање екавизама и ијекавизама у језику Креманаца настало баш као посљедица насељавања Црногораца у ове српске крајеве.
Записи проте Захарија
Тарабићи употребљавају говор обичних, необразованих сељака у коме запажа доста неправилности и недосљедности, која се најбоље огледају у наизмјеничној екавској и ијекавској замјени "јата". У редовима које је записао прота Захарије срећемо и стару Вуковску замјену "јата" у ријечи "ђевојка", а и веома је ријетка употреба гласа "х" (а и кад се употребљава углавном је стављено тамо гдје му у стандарду није мјесто). Поред замјене "јата" у протином тексту има још примјера који говоре о шароликости говора Кремана. Неки од занимљивих примјера су ријечи "књаз", "живљети", "престолница", "Зарија", "ондакар", "данаске"...
Ове ријечи се и данас могу чути у Кремнима и околини, поготово код необразованог сеоског становништва, какви су, засигурно, били и пророци Тарабићи. Истина је да су видовњаци били неписмени, али им то није сметало да виде неке ствари које ће се десити у ближој или даљој будућности.
Занимљиво је да у књизи "Креманско пророчанство, рукопис" приређивача Милана Ђурашиновића и Aце Видића Милош и Митар Тарабић говоре ијекавским нарјечјем српског језика уз обиље архаизама и локализама.
"Казиво ми је (Милош проти Захарију) како му је казато да ће људи земљу и воду бушити тражећи неку силу и у земљи, и у води, а неће ту силу потражити на земљаној површини а те ће силе свуђе око нас бити, само што она неће умјети да људима збори и рекне да је узму. Тек пошље млого љета људи ће се сјетити ове силе праве па ће виђети какву су лудост чињели са тијем својијем рупетинама. Биће те силе и у самијем људима али ће проћи подоста времена да је они дознају и употребе. Тако ће човјек живјети дуго млого дуго а да неће умјети сам себе да позна. Биће млого разнијех мудраца који ће преко својијех књига мишљети да све знају и да све умију. Они ће бити великачка препрека да се до ових дознања дође, а кад се све то дозна и сазна ондакар ће људи увиђети и у каквој су заблуди били слушајући њиове мудраце. Кад се то буде згодило људи ће се кајати што то прије нијесу дознали, јербо је то дознање сасвијем просто".
Очигледно је да је Милош Тарабић говорећи о рупетинама у земљи мислио на налазишта нафте. Остали дио његове приче спада у још неостварена пророчанства, на чијем је трагу сав Теслин рад.
(Крај)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
