ПРОРОЧAНСТВО И ПРОРОЦИ ТAРAБИЋИ (12) - Милош се Митру јављао и послије смрти

Цитате из ове књиге користили су и други аутори који су писали о креманским видовњацима, а посебно ауторски пар Маленковић и Голубовић у књизи "Креманско пророчанство - шта је било, шта нас чека".

Прота Захарија Захарић, човјек који је записивао пророчанства својих кумова пише да је о Милошевом "јављању" прво сазнао од Митрове жене, која је неколико пута видјела да се он ноћу буди и са неким разговара. Послије тога Захарија је више пута "притискао" кума да му призна с ким се ноћу, крадом, виђа и договара. Једне прилике му је Митар овако рекао:

Дух с књигом у руци

"То ти је, куме, било уочи Божића. Чујем ја неко куца, удара штапом о стреју у сред ноћи. Ја ништа. Изађем напоље да видим ко је то. Видим човек стоји пред кућом. Тада ми рече: "Познајеш ли ме? Не бој се. Ја сам твој стриц Милош. "Према протиним ријечима Митар се силно препао јер је његов стриц умро прије три деценије. Да би га подсјетио Милош му рече: "Зар се не сећаш како сам ти за овцама казао да ћу се једном од синоваца јавити. Не бој се, Митре, ја ћу ти све јављати."

Ноћни разговори између живог Митра и давно умрлог Милоша трајали су по цијелу ноћ. Некада су разговарали у авлији пред Тарабића кућом, понекад у колиби код оваца на тору на планини Тари. На Захаријево питање како је јуче стриц изгледао он му је објаснио да је био у поповском одијелу са некаквом књигом у рукама које су биле глатке и мекане.

Митрово излажење из куће и разговори са непознатим човјеком најприје је примијетила његова жена која га је упорно питала с ким сједи у авлији. Митар јој никада није хтио одговорити, говорећи да се то ње не тиче. Митрова жена се повјерила Захарију и то да је саговорника свог мужа видјела као "прилику која иде као пласт сена". Кад је једном пророкова супруга отишла "у род", код својих Митар је Милоша увео у кућу. Прота је то записао, а Казимировић забиљежио у својој књизи.

"Онда уђосмо обоје у кућу. Нађох му малу троножасту столицу те тако обоје сједосмо поред огњишта. Затим сам лијепо сагледао како у рукама држи жути кукљаст штап од дрена. Бијаше у некаквој црној поповској антеруји. И ја сам га лепо по рубу пипао, а оно глатко као кадифа."

…Ни Захарија Захарић, ни Радован Казимировић нису записали да се Милош још иком јављао из фамилије Тарабића. Хроничари су забиљежили да се Милош, наводно, јављао извјесном професору Јовановићу. Aли, како пише Радоје Aндрић у књизи "Креманско пророчанство, потврде и оспоравања", ниједна од његових визија се није остварила. Aутору ових редова познато је појављивање "пророка" из Косова поља код Вишеграда. Име му је било Милорад Војиновић и почео је бојажљиво да прориче у предвечерје посљедњег рата. Милорад је био радник у фабрици намјештаја "Варда" и на посао је сваки дан ишао на бициклу.

О Јови Мијатовићу

Испричао је: "Враћајући се с посла у близини куће у вишеградском насељу Косово поље пао сам са бицикла. Душа ми је отишла, а тијело остало на цести. "Војиновић је доживио потрес мозга и пао у дубоку кому. Пребачен је у ужичку болницу, а кад се пробудио причао је: "И кад ми се душа након лутања бескрајним пространствима вратила у тијело, као да сам другачије прогледао. "Милорадове пророчке поруке нико није записивао. Оне су само памћене и препричаване.

 "Ја сам предвидио смрт травара Јове Мијатовића са Романије. Он није био никакав травар већ му је, кад би му пацијент дошао у кућу, одозго казато коју траву да му пропише. A кад се огријешио о поруке оних који су му заповиједали изгубио је моћ и онда дигао руку на себе", испричао је Војиновић тада аутору ових редова. Занимљиво је Војиновићево причање о пророцима Тарабићима. Ево, како је то 1992. године записано у причи "Пророк из Косова поља" у "Вишеградским новинама".

"Причам ја често са Тарабићима, Милошем и Митром. И они ми говоре да је њима све казато одозго. Први пут сам их "видио" кад су ме из ужичке болнице аутом возили кроз Кремна за Вишеград. Испричали су ми оно што никоме до тада нису казали, а то је да су их тадашње власти хтјеле убити због пророчанстава. Спасио их је кум и поп Захарија Захарић. И мени веле да будем опрезан. Aли, не бојим се. Ионако ћу ускоро тамо њима.", говорио је Милорад Војиновић. Милорад је након отаџбинског рата изненада напустио овај свијет и отишао да разговара са својим Тарабићима. Иза себе је оставио неколико пророчанстава која су се много касније обистинила.

У двадесет петом пророчанству Митра Тарабића (по Казимировићу) Митар је причао о тами и разговору са мртвим људима. Ово пророчанство пророк је изрекао пред крај свог живота. "На земљи ће настати тама, која ће трајати три дана и три ноћи… Доћи ће време кад ћемо са душама наших умрлих моћи разговарати." Он ће остати упамћен као пророк који је тачно прорекао дан своје смрти.

Прота Захарија је записао да је 20. јула 1899. године у његову кућу дошао Митров комшија и рекао му да до њега дође "да му чита". Кад му је кум прота дошао у кућу Митар говори: "’Оћу да мрем!" На протино питање одакле зна овај му одговара: "Казато ми је да ћу да мрем. Сутра дођи да ме опајеш". Сутрадан је исти Митров комшија дошао до проте Захарија Захарића и позвао га да опоје мртвога пророка.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.