ПРОРОЧAНСТВО И ПРОРОЦИ ТAРAБИЋИ (11) - Поруке видовњака кнезу Лазару уочи Косовског боја

Он је сматрао да су потомци Милоша и Митра Тарабића, најчувенијих креманских и српских пророка свих времена, да ли због породичне неслоге или недовољног интересовања, за овај феномен мало учинили да Кремна захваљујући својим видовњацима постану још познатија на туристичкој карти Балкана, Европе па и свијета.

…Посао изградње надгробног споменика Милошу Тарабићу повјерен је најбољим креманским каменоресцима Милуну и Видоју Селаковићу. Споменик креманском видовњаку, умјесто дотадашње рипе, постављен је у суботу, 27. јула 2002. године.

Споменик оштећен преко ноћи

Aли сутрадан ујутро када су организатори овог чина дошли до гробова пророка Тарабића примијетили су да је камена плоча напукла по цијелој дужини. Објашњења за ову чудну појаву није било па су зато на брзину специјалним љепилом и цементним малтером покушали да замаскирају пукотину.

У ту недјељу, 28. јула 2002. године, свечаности освештања споменика Милошу Тарабићу, подигнутом послије 148 година од његове смрти, присуствовали су његови, затим потомци проте Захарија Захарића, предсједници ужичке и бајинобаштанске општине. Био је најављен и кнез Aлександар Карађорђевић, али је на поклоњење из Париза директно стигао његов најмлађи син, кнез Душан, унук кнеза Павла.

И док су свештеници држали парастос над гробљем Велетово на бријегу изнад креманске долине навукли су се тамни облаци и почела је да ромиња љетна киша. A када је Пјевић рекао да је "ово велики тренутак од кога ће сунце огрејати Кремна, ужички крај и целу Србију" облаци над Велетовом се размакоше и сноп сунчеве свјетлости обасја, као небеским рефлектором, само гробље Велетово. Тако су сви присутни на овом догађају доживјели чудо над гробовима Тарабића.

…Пјевић је туристима причао да је по легенди и прије Косовског боја један видовити Креманац савјетовао кнезу Лазару да води герилски рат са Турцима и не упушта се у фронталну борбу. Други видовњак из Кремана је Карађорђу Петровићу поручивао да се чува кумова и најоданијих људи, али га вожд није послушао. Једино је Милош Обреновић, причао је Пјевић, саслушао савјете трећег пророка Креманца коме ни легенда ни историја нису писале име.

Послије великог интересовања туриста и поклоника креманских видовњака за такозвану кућу пророка Тарабића Пјевић је у њу поставио "свемирску куглу" од камена пречника око два метра.

 У необјашњивом пожару једне ноћи изгорјела је Пјевићева брвнара, а кугла се претворила у прах и пепео. Кад је Пјевић изградио нову кућу пророка и ову је убрзо прогутао пламен. Паљевина је још једном подметана и по трећи пут изграђене грађевине у Тарабићима, али веће материјалне штете није било. И данас знатижељни навраћају у ову грађевину у којој се поред сувенира о Тарабићима и из Кремана може купити и књига Драгана М. Пјевића "Креманско пророчанство, извор нових инспирација". Недалеко од "Куће пророка" налази се и дом Јове Тарабића, њиховог даљег унука. Јово прича да се у лози Тарабића препричавају многа Милошева и Митрова пророчанства којима је народ зависно од времена и ситуације штошта додавао и одузимао. Они су, каже Јово, још прорекли како ће се "земља мерити и према мери данак плаћати, како ће изаћи новац као рибља крљушт, (никловани новац), а затим ће он бити само парче хартије".

Дуката више неће бити

Тарабићи су рекли "доћи ће време кад ће дукати бити ретки и неће се видети по пола године, а узимаће се парче артије умјесто дуката", прича Јово Тарабић. Преко пута куће Јове Тарабића, на другој страни бријега, поред потока, и данас се налази кућа у којој су се родили Милош и Митар. По свој прилици оригиналан је само велики камени подрум са каменим вијенцем изнад врата који припада времену у коме су пророци живјели. Спрат и поткровље куће су сигурно мијењани и изгубили су првобитни облик.

Кућу у којој су живјели кремански видовњаци снимио је крајем 19. вијека Милорад Драгић, љекар по занимању. Пред кућом, на слици су историјске вратнице пред којима се Митар, дан прије него што је умро опростио са својим кумом, протом Захаријем Захарићем, записивачем Тарабића прорицања, ријечима "Сад ме, куме, видиш и више ме никад нећеш видети. Дођи сутра да ме опајеш".

Многи туристи и они који су читали креманско пророчанство са знатижељом дођу до куће у којој су Митар и Милош живјели. У њој нико не станује нити на њеним зидовима постоји натпис да припада братству Тарабића, а посебно да су у њој живјели пророци о којима се и данас навелико прича. Познато је да је Митар Тарабић понајвише прорицао оно што и његов стриц Милош с тим да је та пророчанства проширивао и допуњавао новим детаљима. Нека пророчанства Митрова везана су и за кућу у којој су се пророци родили и живјели. Послије Милошеве смрти Митар би ноћу излазио напоље и с њим разговарао као са живим човјеком, а једном га је увео и у собу кад му је жена била одсутна јер је отишла у госте својој родбини. О тим јављањима мртвог Милоша Митру Тарабићу писао је и причао и прота Захарије Захарић. "Тада је Митар видео лепо стрица Милоша у лепом поповском оделу. Уза се је, вели, имао и некакву књигу. Руке су му биле глатке. Митар их је из милоште пипао", записао је Захарић. Према Захарићевим ријечима, Митар је једном у тим ноћним разговорима са стрицем ненамјерно направио и неопростиву грешку кад је питао стрица да ли ће нешто да поједе.

"Митре, Митре нијеси ме то требао питати. Ми тамо ништа не једемо. Збогом."

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.