ПРОРОЧAНСТВA И ПРОРОЦИ ТAРAБИЋИ (8) - Милану Јелићу прорекли предсједничку столицу
На обронку планине Таре, близу Кремана "окачено је" неколико кућа засеока Тарабићи. Село, које се широм свијета прочуло крајем 19. вијека по пророцима Милошу и Митру Тарабићу, неписменим сељацима, који су гледали далеку будућност. Свом куму, проти Захарију Захарићу из Кремана, ученом човјеку и посланику у тадашњој Скупштини Србије Милош и Митар су говорили: "Шта ће бити и шта нас још чека".
Послије Милоша и Митра способност предвиђања будућих догађаја није исказивао ниједан Тарабић. Један од најстаријих Тарабића, даљи унук Митров, Јово Тарабић живи сам у кући у Кремнима, која се налази у близини иновиране брвнаре, гдје су се родили и живјели славни пророци.
Овај деведесетогодишњи сељак каже да нема способност прорицања као његови прадједови, али скорашњи догађаји говоре супротно. По наговору својих сарадника, тадашњи кандидат за предсједника Југославије, премијер Србије Војислав Коштуница, кампању је почео баш овдје у Кремнима, мјесту у коме су Тарабићи предвиђали будућност. Новинари су забиљежили да је Коштуница 12. септембра 2000. године дошао до Јове Тарабића, који га је на капији свог дворишта дочекао ријечима: "Добро дошао, предсједниче!"
Чудотворни камен
Јово му је том приликом уручио и чудотворни кремански, камен који се, како се тада тврдило, ни из васионе не може снимити. Расположени Војо обећао је тада Јови да ће га, кад постане предсједник, поново посјетити. И, заиста, Коштуница је постао предсједник државе, без обзира на то да ли је то Јово видио или је тако морало да буде.
Своје обећање да ће поново посјетити Тарабиће и старину Јова Коштуница је испунио, али не као предсједник Југославије него као предсједник Владе Србије, враћајући се са прославе обиљежавања 200 година од подизања Првог српског устанка у Добруну код Вишеграда. Био је то 28. август 2004. године.
"Сједио сам у сумрак пред кућом и пушио цигару кад неко одозго с пута виче: 'Јово, јеси ли то ти?' Ја му одговорим: 'Јесам! A ко пита?' Погледах боље, а оно предсједник Коштуница", прича Јово и наставља: "Ја га онако неспремљен, у радном оделу дочекам у авлији са 'добро дош’о председниче'. Видим би му мило", присјећа се старина. Војо је Јови тада обећао да ће наредити да се до његове куће асфалтира пут. Обећање је испунио, а своје пророчке способности Јово Тарабић је опробао још једанпут.
Aтор ових редова се у вријеме предсједничких избора у Републици Српској септембра 2002. године са једним од тадашњих кандидата за предсједника Миланом Јелићем обрео у Кремнима. Заједно смо обишли гробове Милоша и Митра Тарабића на мјесном гробљу Велетова. У повратку свратисмо до Јове који је нешто радио око куће. Били су ту и новинари из неколико ужичких редакција кад Јово рече Јелићу: "Добро дошао, предсједниче. Добар си човек и добро ћеш проћи." Јелић тада није на изборима постао предсједник Републике Српске, али је убједљиво побиједио на изборима 2006. године. Пророчка визија Тарабића ипак се обистинила.
"Сјећам га се као сад. Након мојих ријечи упитао ме кад ће то бити", присјећа се Јово, вадећи из шава старе шајкаче напола изгорјелу цигарету. Раније је речено да међу Тарабићима није било више пророка, али промотер Тарабића, пророчанства и писац књиге "Креманско Пророчанство - извор нових инспирација" Драган М. Пјевић помиње мање познате пророке, као што су рођаци Стеван (1876 - 1950) и Станоје (1874 - 1952), који су се презивали Мулић. Живјели су у источном крају Кремана у засеоку Нешовић.
Кремна пуна пророка
Стеван и Станоје су били побожни људи, а с обзиром на то да Кремна тада нису имала цркву, они су у свом дворишту направили капелу, у којој су биле иконе и кандила. Они су службе у капели обављали недјељом и о празницима, а на њих су долазили и остали видовити Креманци тог доба Илија Ђурић, Јеротиј Панић са братом Вилотијем, као и Јово Мићић Крпа са братом Вукадином. Ту се са њима Богу молио и Милан Нешовић. Вукадин, брат Јове Крпе, имао је жену Драгу, која је само неколико дана послије његове смрти умрла.
…Занимљиво је да и данас у Кремнима, али сад код другог домаћина, постоји капела Стевана Мулића, која је нажалост претворена у шталу. Прича се и данас у Кремнима да је пророк Станоје Мулић рекао комшијама једном приликом "да види воз преко Рајчевине". Рајчевина је мјесто које повезује Кремна са Златибором. Након обнове Шарганске осмице и пруге до жељезничке станице Шарган - Витаси јавила су се размишљања да се пруга узаног колосијека настави и према Златибору.
Уколико се то догоди, оствариће се једно пророчанство Станоја Мулића. Станоје Мулић је у својим визијама "видио и камион иза Превије", брда преко којег у то вријеме није водио никакав пут. Шездесетих година прошлог вијека иза Превије је направљен макадамски пут, а 1979. године, захваљујући генералу ЈНA Николи Љубичићу, изграђена је магистрала Сушица - Кремна. Народ је тада говорио: "Потреви и Станоје!"
Aуторски пар Драгољуб Голубовић и Дејан Маленковић у књизи "Креманско пророчанство - шта је било, шта нас чека" помињу трећег човјека креманске легенде, сељака Будимира Милосављевића. Будимир је у својим пророчким визијама стално говорио на почетку казивања "Као што рече Милош, као што рече Митар или као што рекоше Митар и Милош".
Занимљива је њихова биљешка о Милосављевићу, који је на једном вашару на Тари рекао за једног дјечака "да му руке свијетле". Испоставило се касније да је тај момак био самоуки градитељ виолина, на којима би му позавидио и сам Страдивари.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
