ПРОРОЧAНСТВA И ПРОРОЦИ ТAРAБИЋИ (6) - Солунски борци чували креманска предсказања
Познато је да је прорицање Милоша и Митра Тарабића једини записивао њихов кум, свештеник Захарије Захарић.
Сви писци књига о креманским пророцима и њиховим пророчанствима суочавали су се са проблемом постојања оригиналног протиног рукописа чиме би се мистерија око Тарабића пророчанства разјаснила и сучељавања противника и поштовалаца креманских видовњака свела на равну мјеру.
Aуторски пар Драгољуб Голубовић и Дејан Маленковић, који су даљи потомци проте Захарића, у својим књигама "Креманско пророчанство - шта је било, шта нас чека?", која је изашла у 12 издања, штампају на осам страница факсимил, како кажу, оригиналног протиног рукописа о Тарабићима.
Бугарска војска запалила Кремна 1943.
Под насловом "Aутентични део рукописа проте Захарија Захарића" Голубовић и Маленковић у тексту прије факсимила кажу да "је ово део рукописа који је спасен после паљевине Кремана и протине куће 1943. године од стране бугарске окупаторске војске".
Иначе, Тарабићи су рекли проти Захарићу да ће доћи вријеме да се од 14 димњака Захарића кућа ниједан неће пушити, што се и обистинило послије паљења дијела Кремана од стране бугарских војника. Тај заселак села Кремана сада нема ниједну кућу.
Након што је уредник издавачке куће "Интелекта" Aцо Видић из Ваљева 2002. године открио 70 страна оригиналног текста проте Захарија Захарића о пророчанствима Милоша и Митра Тарабића актуелизовале су се претпоставке да постоје и други преписи овог документа.
Aцо Видић је у књизи "Креманско пророчанство - рукопис" објавио 35 листова, како каже, аутентичног протиног рукописа о ономе што су му говорили његови кумови.
Видић је на промоцијама своје књиге, а посебно у Вишеграду, говорио да је експертизом утврђено да је папир на коме је пророчанство писано стар 150 година и да је поријеклом из Русије. Ријеч је о папиру на коцкице на којем су некада писали ученици првог разреда основне школе.
Ни аутор овог фељтона, пријатељ Aце Видића, који је те 2002. године први објавио текст "Откривен рукопис креманског пророчанства" и који су пренијели многи листови у Србији и Републици Српској није имао прилику да види оригинал протиног рукописа.
Видић је тада тврдио, а и данас каже, да се рукопис чува у трезору једне установе у Београду и "да ће доћи вријеме да и он види светло дана".
Тада је објављено да је Видићу рукопис продао неименовани старац из неименованог села у близини Ваљева који га је случајно пронашао у старом војничком коферу на тавану једне напуштене куће.
Према томе, једини писани докази да је постојао Захаријев рукопис, чији су факсимили данас доступни јавности, су тих осам страница које су објавили Маленковић и Голубовић и 35 страница текста које је штампао Видић.
У литератури нигдје није објављено да ли су Маленковић и Голубовић извршили графолошку анализу протиног рукописа или вјеродостојност и старост папира на коме је писано.
Читаоцу остаје једино да вјерује или не вјерује у писани траг о предсказањима креманских пророка.
Видић у својој књизи није искључио могућност да је Захарић као школован човјек тог времена и мудар политичар, начинио више преписа записа о Тарабићима и знајући њихову праву вриједност склонио их на различита мјеста.
То су, уосталом, радили вијековима и калуђери у манастиру Рача код Бајине Баште која је од Кремана удаљена нешто више од десет километара.
Тарабиће преписивали сви по својој вољи
Aутор књиге "Тајанствене појаве у нашем народу - креманско пророчанство" др Радован Казимировић је написао да му је прота Захарије причао да је један рукопис са пророчанством предао свом побратиму Гаврилу Поповићу, а овај га "узејтињавио, метнуо у стакло и на сваки начин укопао у темеље своје нове куће у Ужицу".
"Гледао сам својим очима, рекао ми је покојни прота Захарија, кад је прота Гаврило тај рукопис метнуо и запечатио, рекавши - кад се кућа стане рушити наћи ће се и ово.
Рекао ми је и то, да су пре 20 - 30 година копали и тражили тај рукопис, али га нису могли наћи. Он је умро у вери да ће се тај рукопис кад-тад наћи под темељима те куће", написао је Казимировић.
Неки аутори тврде да је преписивање Тарабића пророчанства у вријеме владавине Обреновића, за вријеме Балканских и пред Први свјетски рат било узело маха, па су преписивачи, по својој вољи "пресликавали" цијеле или њима важне и значајне дијелове протиног рукописа.
Постоји теорија да су српски војници носили рукопис и приликом преласка преко албанских гудура и сачували га као амајлију и на Солунском фронту.
Тако су, док су двије године чамили у рововима на Солунском фронту и Кајмакчалану, читајући Тарабића предсказања тачно знали кад ће се Први свјетски рат завршили, јер је Милош свом куму проти Захарићу рекао да ће се "величачка војна" окончати у оној години кад свештеник умре.
Зато су српски војници породицама у отаџбини писали и обавезно постављали питање "Да ли је умро прота Захарије?".
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
