ПРОРОЧAНСТВA И ПРОРОЦИ ТAРAБИЋИ (4) - Потрефише Тарабићи - опет ћиро на Шаргану

…Идеја о активирању Шарганске осмице рођена је у Мокрој Гори још у вријеме укидања пруге 1974. године. Зато она одмах није ни демонтирана већ је то учињено тек 1989. године.

Од 1999. до 2003. године обнављају трасу пруге од жељезничке станице Шарган-Витаси до Вардишта. На њој од 1. септембра 2003. године саобраћа "ћирина" композиција. Завршетком ове трасе почиње ревитализација дијела пруге од Вардишта до Добруна. Жељезнице Републике Српске и општина Вишеград обнављају ову трасу. Од 2004. до 2006. године ревитализована је пруга на овој релацији на дужини од десет километара.

На "гвозденом путу"

Редован саобраћај за туристе на прузи Шарган-Витаси - Мокра Гора - Добрун почиње 28. августа 2008. године.

Обновљена траса пруге од Вардишта до Вишеграда дуга је 18 километара.

Дужина пруге од Шарган-Витаса до Вишеграда је 50 километара.

Ревитализацијом пруге од Шарган-Витаса до Вишеграда и доласком "ћирине" композиције у овај град на Дрини остварено је треће пророчанство Митра Тарабића из Кремана које је гласило:

"Проћи ће подоста година па ће се људи јопет сјетити гвозденога пута те ће испотекаре обновити овај пут. Само с њим до Вишеграда неће путовати путници ради посла и пута већ људи од забаве и сербез одморишта и уживанције".

Aутори књига о Креманском пророчанству који на сваки начин желе да га демистификују и оспоре, докажу да Тарабићи нису били пророци, нити су шта прорицали, већ је то била смишљена политичка ујдурма ватреног присталице династије Карађорђевић проте Захарије Захарића, поломе копља баш на визији Митра и Милоша о проласку пруге кроз Кремна, а посебно њеној обнови до Вишеграда.

Наиме, код Казимировића не постоји цитат "да ће се пруга до Вишеграда обновити сербез одмора и уживанције", а ову тезу први пут помиње ауторски пар Драгољуб Голубовић и Дејан Маленковић у књизи "Креманско пророчанство" која је изашла из штампе 1982. године. Они су ову хипотезу образложили чињеницом да су дошли до дотад неоткривених дијелова рукописа проте Захарија Захарића о казивањима креманских пророка. С обзиром на то да су први уговори о обнови пруге од стране Жељезница Србије и Завичајног удружења Мокрогораца потписани 1994. године, дакле 12 година послије објављивања у њиховој књизи, немогуће је доказати да ово пророчанство Тарабића није оригинално, није изречено и није доказано.

Приликом пројектовања ускотрачне пруге Ужице - Сарајево 1903. године, пише Казимировић, инжењери Министарства саобраћаја Србије навратили су код куће проте Захарија Захарића који им је тада рекао:

"Ви се каните да пругу спроведете преко ове ливаде, доље испод Ружића кућа. Баталите се тог посла, јербо пруга не море туда проћи. Она ће ићи преко Циганског падалишта и ту ће јој бити станица".

"Ене, потрефише Тарабићи!"

На питање стручњака одакле му то, Захарић је одговорио да му је прије десет година кум Митар Тарабић казивао да ће кроз Циганско падалиште проћи гвоздени пут са гвозденим, огњеним колима...

"Aли, знај, гвоздени пут ће туда ићи и људи ће туда путовати. Најпошље и тај гвоздени пут ће бити уклоњен, људи ће путовати безблатним, некалдрмисаним друмом све до Ужица, Сарајева па и даље... По томе путу ће се сијати један црни камен коме неће имати ни почетка ни краја", рекао је Митар Тарабић проти Захарију Захарићу.

Сва Митрова пророчанства везана за пругу су се остварила. Траса пруге је прошла кроз Циганско падалиште, 1974. године "гвоздени коњ" је напрасно укинут због наводне нерентабилности, а замијенио га је асфалтни пут, односно магистрала Ужице - Вишеград - Сарајево.

Митрово пророчанство које се остварило 160 година откако га је овај пророк изговорио проти Захарићу је обнова ускотрачне пруге и путовање старим возом од Кремана до Вишеграда, не ради посла, већ сербез одмора и уживанције.

Занимљиво је да је народ ужичког и вишеградског краја увијек слијепо вјеровао креманским пророцима, а књига "Тарабића пророчанство" била је једина која се поред Светог писма чувала као реликвија у имућнијим домаћинствима.

Тако је у народу, а посебно код старих жељезничара, живјела нада да ће се визије креманских пророка што се тиче обнове трасе пруге остварити, а локомотива парњача ће опет као некад запиштати у жељезничкој станици у Вишеграду.

Вишеград је од 1906. године, када је пруга изграђена, био веома важан жељезнички чвор на траси од Сарајева до Београда и у њему је радило око 200 жељезничара.

И када је "гарава машина" 28. августа 2010. године писнула у жељезничкој станици у Вишеграду неко из раздрагане масе која је окружила "ћирину" композицију и жељезничаре у парадним униформама је узвикнуо: Ене, потрефише Тарабићи!

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.