ПРОРОЧAНСТВA И ПРОРОЦИ ТAРAБИЋИ (3) - Остварило се пророчанство да ће Дрина уз Тару потећи
За братство Тарабића се зна да су у Кремна доселили из Херцеговине крајем осамнаестог вијека. Aко је вјеровати легенди та фамилија, приликом досељавања у креманску котлину, није донијела ове презиме, већ је оно настало на необичан начин. Мушкарци из ове фамилије су први послије досељења своје куће оградили дрвеном тарабом па су их временом комшије прозвале Тарабићима.
Професор Aћим Стевовић је записао да су домаћини из ове фамилије одабрали да прве куће од брвана направе на обронцима планине Таре па их због тога назваше Тарабићи.
Планина Тара носи име по келтском добром богу Тару који је баш ту нашао мјесто из својих снова.
Ископан ћуп пун дуката
По другој легенди Спасоје Тарабић са своја четири сина Милошем, Савом, Лазарем и Миланом тјерајући стоку на продају у Босну, а прелазећи преко огранака Таре, видјели су у једној долини змију са дукатом у устима. Тарабићи тада застадоше и почеше да копају на том мјесту. Ископали су ћуп пун дуката и четворица браће су га подијелили на равне части, пунећи њима један волујски рог и тако дијелећи злато укруг. Према претходном договору, тројица браће су уложила новац за градњу куће у том мјесту, док Милош, не зна се зашто, није хтио да учествује у томе, али је остао да живи у заједници са браћом. На основу другог предања Милош је своје дукате закопао у темеље њихове нове куће. На мјесту гдје су Тарабићи нашли злато и сазидали кућу настао је заселак породице Тарабић који се налази на јужним обронцима Таре иако је дио села Кремана на сјеверним обронцима Златибора.
Најцјеловитији и највјеродостојнији опис Митра и Милоша Тарабића, поред бројних писаца који су писали о креманским видовњацима, налазимо код Радована Казимировића у књизи "Чарање, гатање, врачање и прорицање у нашем народу" (1940).
Казимировић је податке о Митру и Милошу покупио од креманског проте Захарија Захарића, али и од других који су их познавали. Прота је причао, а Казимировић записао да је Милош Тарабић рођен 1809. а умро 1854. године. Његов синовац Митар Тарабић био је скоро вршњак проте Захарија и рођен је 1829. а умро 21. јула 1899. године.
Главни пророк кремански је био Милош Тарабић. Његови савременици су рекли да је он био много видовитији од свог синовца Митра, али је Митар био комуникативнији и више је причао о својим предвиђањима. Милош се никад није женио. И то је прорекао и то сам себи. Кад га је мајка прекоријевала да му пролазе године, а он се не жени одговорио јој је "Чујеш ли ти мајко... Немој ме ћерати да се женим! Ја се женити нећу. Када будем навршио 45 година живота, ондакар ћеш ме укопати, а женити ме никад нећеш".
Да се жени наговарала га је и његова сестра Боса којој је прорекао да ће се добро удати, добити дјецу, али да ће јој сви њени најмилији помријети у цвијету младости. Ово пророчанство се остварило. Комшије и Милошеви пријатељи нису имали разумијевање за његове приче. Тајну своје моћи никоме није хтио одати. Говорио им је невјероватне ствари па и то да ће и послије своје смрти живјети. Рекао је "Мене ће живот са'ранити и после тога ћу се јављати једном из наше фамилије".
Тако ми је казано
Иако је Митар био нешто причљивији од Милоша и изговарао више података, излагао је то узвишеним патетичним стилом, језиком Питије и то је давало додатну мистичност његовим пророчанствима. Народ је ипак сматрао и једног и другог за особењаке и, као што је обичај са нашим свијетом, називао је такве људе лудим и шашавим. Aли кад би се послије педесетак година остварило оно што су Тарабићи прорекли тај исти народ би признао "Ене, погодише Тарабићи!". Ова чувена реченица и данас се може чути у Кремнима.
…Митар Тарабић био је син рођеног Милошевог брата. За разлику од Милоша, живио је седамдесет година, није био особењак, био је веселе нарави, оженио се и имао срећан пород. О својим визијама будућности говорио је ширем кругу, посебно ученијим људима тог доба као што су били професор Универзитета у Београду Aћим Стевовић, затим Миленко Турудић, као и ужичким свештеницима Гаврилу Поповићу и Милану Ђурићу. Почео је прорицати послије двадесете године, у почетку је само чуо чудне гласове, а касније му се у поноћ јављао умрли стриц Милош. Митар је био много прецизнији у опису будућих догађаја. Главно обиљежје његових пророчанстава су била сагледавања далеке будућности.
Једном је, враћајући се од оваца са планине Таре, дотрчао до кума Захарија и још с врата му рекао. "Знаш ли ти, куме, да ће се, кад се у исти дан потрефе Велики петак и Ђурђевдан и кад Дрина уз Тару потече од тада наступити величачки белај за српски народ". Иако је прота вјеровао у пророчанства својих кумова ово му се чинило сасвим нестварним.
Невјероватна визија креманских пророка остварила се стотину година касније. Велики петак и Ђурђевдан поклопили су се 1983. године, што се догађа свега два пута у циклусу од 532 године. A Дрина је уз Тару потекла, јер је те године завршена реверзибилна хидроелектрана у Бајиној Башти. Од ње је, кроз срце планине Таре, изграђен огроман цјевовод до вјештачког акумулационог језера у Вежању кроз који се вода из бајинобаштанске акумулације пумпама убацивала у језеро у Заовинама. Од те године већ се наслућује распад Титове Југославије, деведесетих година почињу ратови који су били кобни за српски народ.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
