ПРОРОЧAНСТВA И ПРОРОЦИ ТAРAБИЋИ (2) - Тајновиту Кремну походили Немањићи и Карађорђевићи

Према народном предању, име Кремна настало је по камену кремену којим је богата цијела креманска котлина. Кремен је посебна врста жељезне руде, велике тврдоће, а вијековима су његови комадићи коришћени за паљење ватре на необичан начин. Наиме, старине су, да би запалиле дуван у лулама, користиле - труд (сасушену гљиву која расте на дрвету) и чакмак, комад нарезаног жељеза. Чакмаком би се ударао кремен и тада би настајала варница која је падала на труд и палила га. Са тако ужареног труда паљена је цигарета.

Љетни двори владара

Вјероватно је и постојање камена кремена у Кремнима каснијим хроничарима овог краја, мистицима и пророцима послужило да се од њега створи мистерија везана за ово мјесто.

Тако је речено да се Кремна због кремена или тајанственог камена не могу снимити из ваздуха, камену су приписана и чудотворна љековита па и магијска својства. Почетком 21. вијека каменчићи из овог мјеста одједном добијају исцјелитељску моћ па се препоручује њихово кориштење у виду амајлија, а рјеђе и као необичног сувенира из Кремана.

Легенде говоре, а то досад није поткријепљено и материјалним доказима, да су кроз Кремна водили важни римски путеви од Запада према Истоку. Недалеко од креманске долине, с друге стране планине Шаргана у Мокрој Гори у стублини извора љековите Беле воде пронађен је новчић из 28. године нове ере са ликом римског императора Тиберија.

Истраживачи су доказали да легенда има и упориште у историјским чињеницама. У народној традицији живи прича да су у Кремнима били љетни двори Немањића, затим кула Бана од Кремана и родно мјесто познатог хајдука из ужичке нахије Костреш Харамбаше.

На узвисини изнад центра Кремана и данас постоје остаци Карађорђевог шанца, који су направили устаници у Првом српском устанку спремајући одбрану од босанских Турака. Шанац је почетком двадесетих година прошлог вијека, забиљежио је и аутор ових редова, посјетио и Вождов потомак принц Aлександар Карађорђевић.

Ово мјесто је познато и по највећем тунелу на ускотрачној прузи Београд - Дубровник кроз планински масив Шаргана који је дуг тачно 1.666 метара.

Кремна и Мокра Гора у свијету су познати и по необичној пружној петљи "Шарганској осмици", коју су од Мокре Горе до Шаргана пројектовали инжењери Хуго Каинел и Aндра Станић. Траса пруге уз планину Шарган направљена је у облику броја осам и њом је савладана висинска разлика од 354 метра са максималним успоном од 18 промила. Занимљиво је да се на једном мјесту у замишљеној вертикалној оси укрштају три пута, па је тај дио назван Крст. Обновитељи пруге 1999. године су ту поставили "луди камен" на који сједају заљубљени парови, пожеле жељу и она им бива испуњена.

Композицијом старог гаравог "ћире" атрактивном трасом "Шарганске осмице" годишње се превезе и по 70.000 туриста.

У насељу Кремна још постоји Миљковића хан који је од турског бега, својевремено, купио сердар ужичке нахије Јован Мићић.

На стопама Светог Саве

Још неколико занимљивости о Кремнима и њиховој околини.

И Кремна као и Мокра Гора обилују љековитим водама. Тако је у Вујиној долини извор Хајдучка вода на коме су хајдуци видали ране. Кириџије су се на путу из Мокре Горе до Чајетине одмарале на Расовац води. Креманци који су водили стоку на пијацу у Бајину Башту застајали су код Коњске ријеке чија је вода благотворна за коњске, али и људске очи. У камењару око ње откривена су удубљења налик људским стопалима. Народ их зове Стопе Светог Саве. Недалеко од Коњске ријеке из једног извора се шири мирис сумпора. Његова вода није за пиће, али лијечи кожна обољења. Зову је Раково врело. Краљ Петар Први Карађорђевић, бјежећи 1880. године од аустроугарске војске, док је по савјету оца Aлександра тражио кућу проте Захарија Захарића да се у њу сакрије, дошао је на ово врело. Ту је први пут са кметом Јованом и протом Захаријом слушао казивања пророка Митра Тарабића. Касније му је прота доносио воду са Раковог врела у Београд. Иначе, прота Захарије је краља Петра крио од режимских жандара у бурету са ракијом које је имало дупло дно. Занимљиво је да су Тарабићи прорекли проти да ће човјек који буде спавао у његовом бурету бити будући владар Србије. Преко пута Мољковића хана и данас постоји чесма, сазидана 1858. године на којој пише: "Пиј, брате, и реци хвала".

 У засеоку Захарићи, у Кремнима, на старом путу за Биоску на сеоском гробљу почивају кости проте Захарије Захарића (1836-1918) који је био и посланик у Народној скупштини Србије. Прота је богословску академију завршио у Кијеву у Русији и сматран је једним од ученијих људи свога доба. Aли оно по чему је овај прота упамћен у народу и историји је што је он једини записивао креманско пророчанство односно визије својих кумова Милоша и Митра Тарабића.

У Кремнима има више сеоских гробаља. Једно од њих је видљиво са магистралног пута Вишеград - Ужице и Кремна - планина Тара. Име гробља је Велетово. Међу бројним хумкама на том гробљу, под скромним каменим споменицима, овдје у народу званим рипама, почивају кости пророка који су у својим визијама предвидјели судбине људи из најближег окружења, свог краја, државе у којој су живјели и краљева који су њом владали, али и судбину човјечанства уопште. Један од њих је тачно знао и дан сопствене смрти па је потпуно здрав позвао свог кума проту Захарија да га опаје.

Ријеч је о Милош Тарабићу који је рођен 1809. године и живио је само 45 година. Његов синовац Митар је рођен 1829. а умро је 1899. године.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.