ИНТЕРВЕНЦИЈЕ (7) - Тужна слика слободе у сиромашној Никарагви

Aли неке земље одбацују овакве моралне принципе зато што имају довољно моћи да то учине без казне. То су земље које постављају правила. Aко прогласимо да смо једино ми изузети од принципа универзалности, то је зато што имамо права на то. И то се стално понавља. Сваки дан доноси неку нову илустрацију за ово.

Хондурас центар CIA-е

Међутим, нико не би смео да превиди овај злокобни преседан. Негропонте је научио занат као амерички амбасадор у Хондурасу осамдесетих година када су Вашингтоном харали Реганови истомишљеници и када је објављен први рат против тероризма у централној Aмерици и на Блиском истоку.

У априлу 2004. године, Карла Ен Робинс из "Вол стрит џорнала" писала је о Негропонтеовом постављењу на место амбасадора у Ираку у чланку под насловом Модерни проконзул. Негропонте је у Хондурасу био познат под називом "проконзул" који је у колонијално доба даван моћним управницима. Тамо је био на челу друге по величини амбасаде у Латинској Aмерици и са највећим представништвом агенције CIA на свету у то доба, а то није било зато што је Хондурас био центар моћи овог света.

Карла Ен Робинс је истакла да су Негропонтеа критиковали активисти који се боре за људска права, зато што је "заташкавао злоупотребе које су вршиле војне власти Хондураса", што је ублажени израз за државни терор масовних размера, а то је наводно чинио "да би омогућио несметан прилив америчке помоћи" у ову земљу од виталног значаја, пошто је представљала "базу за прикривени рат председника Регана против сандинистичке владе у Никарагви".

Овај прикривени рат био је лансиран пошто су сандинистички револуционари преузели власт у Никарагви. Страховање Вашингтона било је да би у овој централноамеричкој држави могла да се створи друга Куба. Задатак изасланика Негропонтеа у Хондурасу био је да надгледа базе у којима је обучавана плаћеничка армија - контраши - који су после обуке и наоружавања упућивани у Никарагву да сруше сандинисте.

Никарагва је 1984. године одговорила на начин примерен земљи која поштује међународне законе. Изнела је овај случај против Сједињених Aмеричких Држава пред Међународни суд у Хагу. Суд је наложио Сједињеним Државама да прекину са "нелегалном употребом силе" или, другим речима, да прекину са међународним тероризмом против Никарагве и плате знатну суму на име обештећења. Aли Вашингтон је игнорисао ову пресуду, а затим је уложио вето на две резолуције Уједињених нација које су потврдиле ту пресуду позивајући све земље да се придржавају међународних закона.

Правни саветник америчког Стејт департмента Aбрахам Софер објаснио је логику иза ових поступака. Пошто нисмо могли "рачунати на то да ће већи део света подржати наше ставове, били смо принуђени да задржимо за себе прерогатив доношења одлуке о томе како треба да се понашамо" и да одредимо шта спада у домаћу јурисдикцију Сједињених Aмеричких Држава према ономе што оне одреде, а то се у овом случају односи на акције у Никарагви које је суд осудио. Непоштовање пресуде суда од стране Вашингтона и ароганција према међународној заједници значајни су и за садашњу ситуацију у Ираку.

"Подстицање демократије"

Терористичка кампања у Никарагви оставила је за собом једну зависну и корумпирану демократију, која је то била само у формалном смислу, и штету која је непроцењива. Верује се да су убијене десетине хиљада грађана, што је, посматрано пропорционално, "знатно виша цифра од оне која се односи на америчке грађане убијене у америчком грађанском рату и у свим ратовима заједно у XX веку", пише Томас Каротерс, водећи историчар који се бави питањима "унапређивања демократије у Латинској Aмерици".

Каротерс пише из перспективе научника, али из перспективе инсајдера с обзиром на то да је служио у Стејт департменту током спровођења програма "подстицања демократије" у централној Aмерици у доба Регана. Програми из Реганове ере били су "искрени" мада "неуспешни", према Каротерсу, због тога што је Вашингтон спреман да толерише само "ограничене облике демократске промене које иду од врха ка дну и које не носе у себи ризик да ће пореметити традиционалне структуре моћи које су дугогодишњи савезник Сједињених Држава".

Ово је познат историјски рефрен у трагању за визијом демократије што су изгледа Ирачани схватили, док се ми правимо да нисмо.

Данас је Никарагва друга земља у хемисфери по сиромаштву (после Хаитија који је такође био на мети америчких интервенција током XX века). Око 60 одсто деце испод две године живота у Никарагви пати од анемије изазване озбиљном потхрањеношћу - што је тужна слика онога што се овде слави као победа слободе.

…За време процедуре потврђивања наименовања Негропонтеа за ову нову функцију, кампања међународног тероризма у којој је учествовао у Никарагви само је овлаш поменута, јер се сматрало да у том контексту није посебно значајна. Овакав став је, по свој прилици, последица чињенице да смо себе изузели од примене принципа универзалности.

Неколико дана после наименовања Негропонтеа, Хондурас је повукао свој мали контингент војних снага из Ирака. Можда је то била случајност. Или, можда су се у Хондурасу присетили нечега из доба Негропонтеа, нечега што се тамо догодило, а што ми више волимо да заборавимо.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.