ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (23): Дудаковићеви убили Шантића

Станица Јавне безбједности Српски Бихаћ доставила је данас Војном тужилаштву у Бањалуци кривичне пријаве против Н.Н. извршилаца који су у јесен деведесет и четврте на свиреп начин уморили више од двадесет цивила.

Њихова измасакрирана тијела пронађена су у српским селима Рачић и Дољани, десетак километара од Бихаћа... Један од њих је био са извађеним срцем на грудима... Другоме је његова одсјечена глава пронађена у каци пуној кома... Трећем су биле извађене очи... Једна жена, која је имала више од осамдесет година, висила је на грани објешена од своју мараму... Све оно што сам раније чуо о овом злочину била је истина... Подаци о свему томе постоје. И докази од којих злочинац или злочинци не могу побјећи... Неке од лешева пронађених у Рачићу и Дољанима обрадио је патолог Жељко Каран.

17. јануар 1995.

Разговарам са Жељком Тадићем, ратним заробљеником, иначе припадником 126. домобранске пуковније из Сиња. Прича ми о припремама хрватских војника за рат у Босни. До у детаље ми говори о ратним операцијама војске сусједне државе чије су јединице присутне у Босни још од прољећа деведесет и друге године.

- Знате, када смо први пут долазили у Босну, а имали смо положаје негдје око Ливна према Грахову, са рукава наших маскирних униформи, и то одмах на граници, скидали смо обиљежја Хрватске војске и умјесто њих стављали обиљежја која на својим униформама носе припадници Хрватског вијећа одбране Херцег Босне. Тако су радили сви који су из Хрватске долазили на фронт у Босну - каже ми Тадић.

Препао се јадан да ће га убити па ми је непрестано понављао како му је сестра удата за једног Србина. Живе у Горњем Милановцу... Тадић је жив и здрав размијењен у Доњем Земунику код Задра.

11. март 1995. године

Недалеко до хотела "Седра" у Србљанима, низводно Уном према Босанској Крупи, убијен је генерал Владо Шантић, командант Хрватског вијећа одбране Бихаћа. О "мистериозном нестанку миљеника Фрање Туђмана" није се знало ништа све док нису проговорили људи из Средишњег стожера Хрватског вијећа одбране, односно Хрвати из Ведрог поља код Бихаћа.

Наиме, на једном од бројних дернека у хотелу "Седра", увече, 8. марта, међу бројним гостима били су и Атиф Дудаковић, командант Петог корпуса Армије РБиХ и Амир Авдић, командант 501. бригаде тог корпуса. Дудаковић је послије извјесног времена, онако уз малигане, телефоном позвао Шантића да им се придружи у овом прелијепом угоститељском објекту подигнутом на обали Уне, у којем су прије рата веома чести гости били браћа Хамдија и Хакија Поздерац... Елем, Шантић је Дудаковићев позив без размишљања и прихватио... Стигао је и сјео за софру... Када су малигани почели узимати своје и усмјеравати причу у нежељеном правцу, Дудаковић је Шантића назвао издајником. И човјеком који шурује са четницима. Овај је то покушао демантовати, али му није полазило за руком. Дудаковић се, у једном моменту, окренуо Авдићу и наредио му да његови полицајци "испрате Шантића." Послије тога, команданту Хрватског вијећа одбране Бихаћа губи се сваки траг... Извјесно је да је Шантић одведен у правцу Костела и бране на ријеци Уни, али и то да су се Авдићеви полицајци вратили веома брзо, што говори да су "обавили задатак недалеко од 'Седре'"... Иначе, Шантић је службовао и у "оно вријеме", тамо негдје седамдесетих био "маспоковац". Због тога је био хапшен и лежао у затвору из којег га је избавила Српкиња, касније супруга му Јагода. Њу је, уочи рата, Шантић "покрижио" и примијенио јој име.

Сутра: Хрвати са Динаре гранатама засули Грахово и Гламоч

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.