ФЕЉТОН: 25 година Народне скупштине РС (1991–2016): Национално цијепање БиХ и почетак рата

Муслимани 26. маја 1990. оснивају Странку демократске акције, чији предсједник постаје Алија Изетбеговић, Срби 12. јула исте године Српску демократску странку, за чијег предсједника је изабран др Радован Караџић, а Хрвати 18. августа Хрватску демократску заједницу БиХ, чији први предсједник постаје Даворин Периновић.

У БиХ је кључ њеног политичког и државног питања у југословенској федерацији држала организација Младих муслимана, основана 1945. на челу са Алијом Изетбеговићем. Кад је он 16. септембра 1990. у Великој Кладуши пред око 200.000 присутних изјавио да ће БиХ напустити Југославију уколико то одлучи Хрватска, један од оснивача СДА Маид Хаџиомеровић, напустио је странку, изјавивши да је то објава рата Србима.

На првим вишестраначким изборима, крајем 1990, новоосноване националне странке однијеле су увјерљиву изборну побједу. Од 240 посланичких мјеста у Скупштини СРБиХ, СДА, СДС и ХДЗ БиХ освојиле су заједно 204 мандата. Такође остварена је и изборна побједа у трци за чланове Предсједништва СРБиХ, за чијег је предсједника изабран Алија Изетбеговић.

Одмах послије избора наступила је снажна међустраначка борба. ХДЗ БиХ и СДА су се заставама увезаним у чвор укључиле у разбијање југословенске федерације и осамостаљење БиХ, док су се СДС и српски посланици из осталих странака томе супротставили. У прољеће 1991. новоорганизоване српске општине се уједињују у Заједницу општина, а затим формирају пет српских аутономних области и регија. Иза тога су Хрвати 18. новембра 1991. успоставили Хрватску заједницу Херцег-Босну, која је 28. августа 1993. прерасла у Хрватску Републику Херцег-Босну. У међувремену, Меморандум о суверенитету БиХ од 14. октобра 1991. довео је до тога да српски посланици напусте Скупштину БиХ и 24. октобра 1991. прогласе Скупштину српског народа у БиХ, која ће 9. јануара 1992. прогласити Српску Републику БиХ.

Постало је очигледно да се у БиХ иде у сусрет рату, којем је децембра 1991. посебно допринио захтјев за њено међународно признање. У томе је кључну улогу имала СДА, руковођена Исламском декларацијом Алије Изетбеговића из 1970. у којој је стајало да се исламска држава ствара оружјем. СДА је 31. марта 1991. формирала Патриотску лигу, која фебруара 1992. прераста у армију од 120.000 људи од којих 40.000 под оружјем. Стварају се и хрватски кризни штабови по БиХ.

На подстицај међународне заједнице, 29. фебруара и 1. марта 1992. организован је референдум о независности БиХ. На њему је гласало 63,7 одсто бирача, а било је потребно више од 66 одсто да би био правно регуларан. Од њих се чак 90,4 одсто изјаснило за независност. Бојкотујући тај чин, Срби су одржали свој плебисцит (референдум), на којем су се изјаснили за останак у Југославији. На основу резултата првог референдума, Влада у Сарајеву је 5. априла 1992. затражила од Европске уније признање БиХ, што је она два дана касније и учинила. Истовремено су то учиниле и САД и многе друге земље. На тој основи БиХ је 22. маја 1992. постала чланица УН.

У Сарајеву је оружани сукоб почео нападом "зелених беретки" на српске сватове испред Старе цркве на Башчаршији, у којем је убијен стари сват Никола Гардовић, а рањен свештеник Раденко Миковић. Сутрадан је у Сарајеву освануло 20 српских барикада.

Наоружавање по вјерском кључу захватило је цијелу БиХ. Хрвате војнички организује ХВО, а Муслимане Територијална одбрана и "Патриотска лига". Они се до краја 1992. укључују у тзв. Армију БиХ. У њиховом удруженом нападу поклани су Срби на подручју Купреса и Босанског Брода и у многим другим мјестима, што су Срби доживјели као понављање покоља из 1941. године. Успјешним одбранама Срби су постигли контролу на око 70 одсто територије БиХ.

Грађански рат довео је до страдања народа нарочито у крајевима у којима је један био у мањини у односу на друга два.

Фељтон

"Глас Српске" ће у сарадњи са Архивом РС у више наставака објавити фељтон посвећен јубилеју, 25 година од оснивања и рада Народне скупштине РС.

Посланици Скупштине БиХ из реда српског народа донијели су 24. октобра 1991. године у Сарајеву историјску одлуку о оснивању Скупштине српског народа у БиХ, као највишег законодавног и представничког органа српског народа у БиХ. Тај потез услиједио је након што су 14. октобра прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ. Тиме су постављени темељи данашње Народне скупштине, али и саме РС, која је основана 9. јануара 1992. године. (Наставиће се)

Мр Бојан Стојнић, Верица М. Стошић, мр Горан Ђуран

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.