Више сам нагрђиван него награђиван

Више сам нагрђиван него награђиван 05.01.2013 09:00 | Александра Маџар

Београд - Награда "Радоје Домановић" је друго признање које сам добио у педесетогодишњој књижевној каријери. Увек сам за себе говорио да сам више нагрђиван него награђиван писац.

Рекао је ово за "Глас Српске" књижевник Иван Ивановић, добитник награде "Радоје Домановић" за укупан допринос српској сатири. Ивановић је аутор култних романа "Црвени краљ", "Време спорта и разоноде" и "Aризани".

- Прво признање добио сам када сам улазио у литературу за роман "Aризани", то је била "Бизова" награда која је у то време била доста цењена. Добио сам је заједно са Мешом Селимовићем. Имам пуно година, тако да не знам шта може да значи признање на крају каријере. Aли у сваком случају, они који су ми ову награду дали, вероватно су признали мој бивши рад - сматра Ивановић.

Одлуку о лауреатима најзначајније награде за сатиру у Србији, коју додјељује Удружење књижевника Србије и Фонд "Радоје Домановић", донио је жири у саставу: Срба Игњатовић (предсједник), Драгутин Минић Карло, Миљурко Вукадиновић, Радослав Тилгер и Aлександар Чотрић.

- Нисам прави сатиричар, нисам ни прави хумориста, али у мом делу има много сатире и хумора, јер се надовезујем на ону линију којом су се приликом писања водили Радоје Домановић, Стеван Сремац, Петар Кочић, Бранко Ћопић - објашњава Ивановић.

Истиче да су сва времена од настанка свијета увијек погодна за писање сатире.

- Покушавам да гледам живот из тог критичког угла. Она класична сатира била је алегорија. Данас алегорија мало значи. Хоћу да кажем да су време и догађаји гори него што то сатира може да искаже - сматра Ивановић.

Књижевни пут Ивана Ивановића био је трновит и тежак. Његов роман "Црвени краљ" забрањен је 1972. године, тада је добио отказ на мјесту професора књижевности и књижевна каријера била је доведена у питање.

- Све се то дешавало због критике комунистичког режима. Настале су забране, прогони и готово пола века сам био на маргинама књижевности - казао је Ивановић.

Каже да му је и у тако тешким животним тренуцима било важно да заврши то дјело, јер је за њега писање једна врста мисије.

- Било ми је важније књижевно дело него лична догађања. Вероватно сам написао онолико колико ми је таленат дозволио и сигурно сам дао добру слику једног краја јужне Србије после Стевана Сремца и Радоје Домановића - казао је Ивановић.

Објашњава да његов посљедњи циклус, који има десетак књига, представља личну одбрану.

- Ушао сам у личну одбрану и кроз есејистику сликам данашња догађања, а основна тема је како је демократија изневерила наде дисидената - рекао је Ивановић.

Домановић данас

- Радоје Домановић данас уопште не би писао. Он је, пре свега, припадао Радикалној странци и док су радикали били прогоњени и били у опозицији, његова сатира је била снажна. Када су они дошли на власт он је заћутао, више није имао шта да пише. Све што је имао да искритикује, критиковао је, а то што је дошло није било боље. Код мене је ситуација доста слична - каже Иван Ивановић.

 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица