Više sam nagrđivan nego nagrađivan
Beograd - Nagrada "Radoje Domanović" je drugo priznanje koje sam dobio u pedesetogodišnjoj književnoj karijeri. Uvek sam za sebe govorio da sam više nagrđivan nego nagrađivan pisac.
Rekao je ovo za "Glas Srpske" književnik Ivan Ivanović, dobitnik nagrade "Radoje Domanović" za ukupan doprinos srpskoj satiri. Ivanović je autor kultnih romana "Crveni kralj", "Vreme sporta i razonode" i "Arizani".
- Prvo priznanje dobio sam kada sam ulazio u literaturu za roman "Arizani", to je bila "Bizova" nagrada koja je u to vreme bila dosta cenjena. Dobio sam je zajedno sa Mešom Selimovićem. Imam puno godina, tako da ne znam šta može da znači priznanje na kraju karijere. Ali u svakom slučaju, oni koji su mi ovu nagradu dali, verovatno su priznali moj bivši rad - smatra Ivanović.
Odluku o laureatima najznačajnije nagrade za satiru u Srbiji, koju dodjeljuje Udruženje književnika Srbije i Fond "Radoje Domanović", donio je žiri u sastavu: Srba Ignjatović (predsjednik), Dragutin Minić Karlo, Miljurko Vukadinović, Radoslav Tilger i Aleksandar Čotrić.
- Nisam pravi satiričar, nisam ni pravi humorista, ali u mom delu ima mnogo satire i humora, jer se nadovezujem na onu liniju kojom su se prilikom pisanja vodili Radoje Domanović, Stevan Sremac, Petar Kočić, Branko Ćopić - objašnjava Ivanović.
Ističe da su sva vremena od nastanka svijeta uvijek pogodna za pisanje satire.
- Pokušavam da gledam život iz tog kritičkog ugla. Ona klasična satira bila je alegorija. Danas alegorija malo znači. Hoću da kažem da su vreme i događaji gori nego što to satira može da iskaže - smatra Ivanović.
Književni put Ivana Ivanovića bio je trnovit i težak. Njegov roman "Crveni kralj" zabranjen je 1972. godine, tada je dobio otkaz na mjestu profesora književnosti i književna karijera bila je dovedena u pitanje.
- Sve se to dešavalo zbog kritike komunističkog režima. Nastale su zabrane, progoni i gotovo pola veka sam bio na marginama književnosti - kazao je Ivanović.
Kaže da mu je i u tako teškim životnim trenucima bilo važno da završi to djelo, jer je za njega pisanje jedna vrsta misije.
- Bilo mi je važnije književno delo nego lična događanja. Verovatno sam napisao onoliko koliko mi je talenat dozvolio i sigurno sam dao dobru sliku jednog kraja južne Srbije posle Stevana Sremca i Radoje Domanovića - kazao je Ivanović.
Objašnjava da njegov posljednji ciklus, koji ima desetak knjiga, predstavlja ličnu odbranu.
- Ušao sam u ličnu odbranu i kroz esejistiku slikam današnja događanja, a osnovna tema je kako je demokratija izneverila nade disidenata - rekao je Ivanović.
Domanović danas
- Radoje Domanović danas uopšte ne bi pisao. On je, pre svega, pripadao Radikalnoj stranci i dok su radikali bili progonjeni i bili u opoziciji, njegova satira je bila snažna. Kada su oni došli na vlast on je zaćutao, više nije imao šta da piše. Sve što je imao da iskritikuje, kritikovao je, a to što je došlo nije bilo bolje. Kod mene je situacija dosta slična - kaže Ivan Ivanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
