Firerov štab (16)

Glas Srpske 04.07.2007 00:00

Građanska opozicija žestoko je kritikovala Hitlera svjesna da ga ne može oboriti bez oružane sile. Zbog toga je nastojala da pridobije nekoga iz redova njemačke armije, kako bi se izveo udar.

Još od kraja 1937. godine, šef Abvera (Nemačke vojne obaveštajne službe) Vilhelm Kanaris je, u uskom krugu svojih prijatelja, izražavao kritiku na račun nacističkog režima i njegovih metoda. Porfed njega, i generalitet Vermahta kritikovao je Hitlerove planove u to vreme, smatrajući da oni moraju dovesti do katastrofe. Kritikovali su i Hitlerov strategijski diletantizam, koji je u izvesnim konkretnim situacijama dao i pozitivnih ostvarenja, ali je u opštoj liniji izrodio mnoštvo kobnih negativnih rezultata u upravljanju nemačkom ratnom mašinom. Međutim, samo su pojedinci među njima bili spremni da preduzmu i konkretne mere, pogotovo što su te mere, posle 1939. godine, mogle biti isključivo atentat na Hitlera. Građanski opozicioni krugovi, koji su po stepenu svoje odlučnosti i svog opozicionog stava išli od uzdrživog Šahta do odlučnijeg Gerdelera, nekadašnjeg predsednika lajpciške opštine i komesara Rajha bez oružane snage obaranje Hitlera nije mogućno, sve svoje kombinacije usredsredili su na nastojanje da nekog od najviših rukovodilaca Vermahta (nemačke armije) pridobiju za izvršenje udara. Istorija ove nemačke unutrašnje opozicije u stvari je istorija beskrajnih razgovora i planiranja raznih opoziciono nastrojenih grupa, istorija mnoštva reči u zatvorenim krugovima, istorija raznih nastojanja da se pokrene koji od vodećih generala na preduzimanje akcije.To je istorija konspirativnih sastanaka, u stalnom strahu od Gestapoa, i labavih dodira među ljudima koji su bili samo utoliko jednomišljenici što su odbijali Hitlera i njegov režim, ali koji u svemu ostalom nisu imali mnogo zajedničkih gledišta. To je istorija pokušaja raznih lica i manjih kružoka da dođu u vezu sa predstavnicima Zapada, kako bi sebi osigurali podršku ili mogućnost za sklapanje mira, kojim bi sprečili totalnu katastrofu Nemačke koju su jasno videli an horizontu. U celom ovom nehomogenom mnoštvu postojao je jedan čovek koji je načelno pomagao svako opoziciono nastojanje protiv Hitlera i nacizma i koji je, od svih predstavnika Vermahta, i lično otišao najdalje u konsekventnom okupljanju opozicionih elemenata i nastojanju da ta opozicija pređe sa reči na delo. To je bio najbliži Kanarisov saradnik, pukovnik, kasnije general, Oster. On je u svim planovima u godinama uoči rata i u toku rata bio najodlučniji i najdosledniji. On je bio oslonac u koji su se uzdali naročito civilni opozicionari. Kada je počeo rat, on je okupio u Abveru mnoge opozicionare, dajući im time utočište i osnovu za rad. Dok su se ostali generali, zajedno sa bivšim načelnikom generalštaba Bekom - u koga je opozicija polagala najviše nade, gubili u raspravama o tome u kojoj meri o dokle mogu prelaziti preko zakletve položene Hitleru, kakvi su legalni aspekti eventualnog udara protiv njega ili čak atentata na njegov život, kakve mogu biti unutrašnje i spoljnopolitičke posledice njihovog akta - dotle je Oster činio sve što je bilo u njegovoj moći da podstakne duh opozicije, da ga pretvori u duh zavere. On je prešao preko skrupula koje su imale njegove kolege po činu i uniformi. Za njega je bilo jasno da se, pošto ej rat otpočeo, mora preći na odlučne i drastične mere ako se želi postizanje krajnjeg cilja: uklanjanje Hitlera, što je i pokušano 20. jula atentatom 1944. godine. Jedan od zaverenika bio je i feldmaršal Ervin Romel, koji se posle neuspelog napada otrovao. Osterova soba u sedištu Abverove centrale u Berlinu postala je središte one dinamike kojom je raspolagala raznorodna opozicija. Tu su stvarani planovi za pridobijanje ljudi, tu se raspravljalo o mogućnosti stupanja u vezu sa protivnom stranom, sa zapadnim vladama. Oster nije imao pristupa u uski krug oko Hitlera, ali se zalagao da pridobije ljude koji su bili u položaju i an takvim mestima sa kojih su stvarno mogli preći sa reči na delo. Mada je bio odlično upoznat sa ovim Osterovim radom, Kanaris ga nikada nije ometao. Šta više, često je pokrivao njegovu delatnost, ali vodeći strogo računa da se lično i neposredno ne umeša u razne aktivnosti svoga saradnika. On je, praktično, omogućavao i tolerisao Osterovu aktivnost, ali u njoj nije nikada neposredno učestvovao. Kanaris štiti Ostera O Kanarisovoj zaštiti Ostera karakteristična su dva slučaja. Jedan se odigrao sa holandskim vojnim atašeom. Telefonska prislušna služba uhvatila je razgovor koji je, na osnovu Osterove informacije, vodio SAS (britanska obaveštajna služba) sa svojom pretpostavljenom ustanovom u Hagu, o pripremanju nemačkog napada na Norvešku. Mada je razgovor vođen donekle kamuflirano, ipak je bio dovoljno jasan da Gestapo pokrene istragu. Pošto je Abver dobijao izveštaje prislušne službe, u Kanarisovoj okolini se saznalo za SAS-ov telefonski razgovor. Ali, nekoliko dana docnije, Abverov oficir kontraobaveštajnog odeljenja doneo je Kanarisu informaciju da je neki pripadnik jednog neutralnog poslanstva u društvu dao izjavu iz koje se moglo zaključiti da je Oster izvor upozorenja Holandiji da će Hitler napasti Norvešku. Kanaris je svom referentu objasnio da je to lažna vest koju je on sam proturio, iz naročito konspirativnih razloga. Ovim objašnjenjem sprečio je da se indiskrecijom neutralnog diplomate kontraobaveštajna služba pobliže zabavi. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.