U metu: Nadamerička košarka

Glas Srpske 25.07.2007 00:00

Piše Dobrivoje JANKOVIĆ

ZOVEM Los Anđeles zarad odgovora na pitanje: šta kažu Amerikanci? - Ništa ne kažu! Kako ništa kad im je juniorska reprezentacija igrala u finalu Svetskog prvenstva u Novom Sadu? - Ne pišu i ne govore o tom šampionatu zato što nisu prvaci. Ovde vam je tako: kada ne pobede na nekom takmičenju, oni objave samo rezultat, i ništa drugo. Ovakav smo dijalog imali sa našim fudbalskim čovekom iz Amerike Dan Tanom, dan posle očaravajućeg trijumfa mladih Srba nad mladim Amerikancima u finalu Svetskog juniorskog prvenstva za košarkaše. Američki selektor Džeri Venrajt jedva da je procedio kroz zube čestitku svom kolegi Muti Nikoliću. Amerikanac je naveo kao bitan razlog poraza - slab rezultat iz slobodnih bacanja njegovih izabranika, što će reći da na slab učinak Amerikanaca iz slobodnih bacanja Srbi nisu imali nikakvog uticaja. Američki trener je izrekao još nešto, i to na račun publike u Novom Sadu, pošto se prvo požalio na rđav raspored utakmica američke reprezentacije, zbog čega su njegovi puleni bili, kako je više puta naglasio, umorni u finalu. A o sledećem do završetka šampionata, američki trener nije rekao ni reč, a posle finala jeste: "Ovo nije najbolji tim Amerike!" Šta mu reći do: e pa, mister Džeri, baš nas briga što ovo nije bio najbolji tim Amerike! Drugi put dovedite najbolji tim, a proći ćete isto. Ni naš tim nije bio kompletan. Retko ste ovde, ali da znate: mladi Srbi igrali su nadameričku košarku. Mi se njima ponosimo. Srbija i celokupno srpstvo emotivno i patriotski su proslavili i, po običaju, preuveličali fantastičan uspeh, pre svega zato što je postignut nad Amerikom. Prvo, zato što je reč o glavnoj košarkaškoj zemlji sveta, a pomalo i zbog sećanja na poslednje bombardovanje Srbije, što možda američki trener zna, a možda i ne zna. Kada su trenuci slavlja počeli da jenjavaju, hvaljeni selektor reprezentacije Srbije Miroslav Nikolić se s pravom setio uobraženih članova Stručnog saveta Košarkaškog saveza Srbije. Našim legendarnim trenerima iz istorije koji su u Stručnom savetu, a još pečale pare u inostranim klubovima kao nesporne vrednosti, pobednik Nikolić poručio je da prestanu da omalovažavaju trenere koji rade ovde i koji stvaraju igrače takve klase da mogu biti prvaci sveta. Nije Nikolić rekao da to čini samo on, već mnogi treneri koji su stvaraoci i čuvari srpske košarke. Rekao je Nikolić inostranim genijalcima iz našeg Stručnog saveta da mu je dosta njihovog popovanja, da ne omalovažavaju njihove trenere i da nas, jednostavno, ostave na miru. Peče Nikolića što mu ti treneri iz istorije ne bi ukazali poverenje da nije bilo njegovog zeta Šakote, koji mu je pružio šansu. Ne zato što mu je zet, nego što Nikolić vredi. Eto, tako bi delimično mogla izgledati druga strana zlatne medalje koju su zaslužili srpski košarkaši. A na licu njenom ostaje ponos što smo kao mala zemlja imali tim koji ume da pobedi i Ameriku, i Rusiju, i Nemačku, i koga god hoće. U Novom Sadu je veličanstvena atmosfera u korist srpske reprezentacije progutala i same Amerikance u finale, a već je dan za pitanje: kako će biti u Španiji na Evropskom šampionatu, šta će uraditi Moka Slavnić? Hoće li mu već ovih dana treneri iz istorije lepiti zamerke zbog nečega što bi oni drugačije uradili od Slavnića iz svojih dalekih dolarskih gnezda. Kako to da oni otuda vide šta je od čega važnije, a mi ovde ne vidimo? Ukoliko dobroćudni Moka počne da pati zbog reminiscencija članova Stručnog saveta Košarkaškog saveza Srbije koji sebe smatraju za košarkaške akademike, i koji se već ističu kao gunđala - manje ćemo ga voleti. Moku, da. Zato, Nikolićevim putem, Zorane Slavniću, i sam, pa dokle stigneš u Španiji! Bez babica, pardon, bez akademika iz Stručnog saveta Košarkaškog saveza Srbije...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.