Firerov štab (14)

Glas Srpske 02.07.2007 00:00

Kada je Vilhelm Kanaris postavljen za šefa Abvera - njemačke vojne obavještajne službe, u startu je bio odlučan da joj udahne svoj duh i shvatanja.

U predvečerje dolaska Hitlera na vlast, krajem 1932. godine, kanaris je postavljen za komandanta bojnog broda "Sohlesien". Na ovome položaju pokazao je svu svoju strogost. Oštro je gonio svaku nemarnost i nedisciplinu, ali je istovremeno nastojao da se prikaže komandantom koji se brine za svoje potčinjene. U to vreme, zajedno sa mnogim svojim kolegama, pomorskim oficirima, pružio ruku Hitleru i nacizmu, koji su istupali sa parolama: protiv Versajskog ugovora i protiv komunizma. Ove parole Kanaris je prihvatio sa ogromnim simpatijama i oduševljenjem. Posle dolaska Hitlera na vlast, Kanaris je još neko vreme proveo na brodu "Schlesien", a zatim je premešten za komandanta utvrđenja Svinemende. Bio je to položaj koji je opominjao na prevremeni završetak karijere, prvi korak ka penziji. I dok je sa izvesnim nezadovoljstvom očekivao kraj svoje karijere, Kanarisu se sreća ponovo nasmešila: 1. januara 1935. godine otpočeo je novu karijeru, koja ga je izdigla iz redova viših nemačkih mornaričkih oficira i učinila značajnom figurom tesno i neodvojivo povezanom sa istorijom Trećeg rajha. Tvorac Abvera Odbacivanjem Versajskog ugovora, Hitler počinje ubrzano jačanje oružanih snaga Trećeg rajha, a sa njima i razvijanje vojne obaveštajne službe, koja je i dalje zadržala svoj stari naziv Abver. Prve dve godine Hitlerove vladavine, na čelu Abvera je bio kapetan bojnog broda Konrad Pacig, koji je ubrzo došao u sukob sa Himlerom i Hajdrihom. Da bi sprečio dalje produbljavanje nastalog sukoba, tadašnji ministar rata, fon Blomberg, zatražio je od komandanta ratne mornarice admirala Redera da Paciga razreši dužnosti. Na njegovo mesto postavljen je Kanaris, čovek, koji je za sobom već imao bogato obaveštajno iskustvo, bio veoma blizak nacistima i u koga su, tada, Himler i Hajdrih imali puno poverenje. Kratko vreme po dolasku na čelo Abvera, Kanaris je unapređen za admirala. Međutim, on nije bio samo šef nemačke vojne obaveštajne službe nego i njen tvorac. Obaveštajni aparat koji je zatekao nikako ili vrlo malo se može uporediti a onim koji je on ostavio iza sebe. Udahnuo mu svoj duh i svoja shvatanja. Nalazeći se u zenitu svoga života, pred zadatkom koji je u potpunosti odgovarao njegovim sklonostima i sposobnostima, on se s ogromnom energijom posvetio stvaranju, izgradnji i usavršavanju vojne obaveštajne službe koja je imala da odgovara potrebama obnovljenog i moćnog Njehrmachta Trećeg rajha. Kanaris je bio veoma vešt u izboru najbližih saradnika, kojima je uspeo da nametne veru u svoju intelektualnu i stručnu nadmoćnost. Na taj način uspeo je da se okruži veoma vernim sledbenicima i poštovaocima. Živog i nemirnog duha, stalno u pokretu, nadaren intuicijom, Kanaris je godinama postajao sve nestrpljiviji. Brz u mislima i kombinovanju, od svojih saradnika je zahtevao samo kratke i sažete referate. Jedan od istaknutijih pripadnika Abvera koji je više godina proveo pored Kanarisa, govoreći o svome šefu, pored ostalog, kaže: "Pored izvanredne sposobnosti brzog shvatanja i kombinovanja, on je imao i osobinu da odmah uvidi u kolikoj su meri njegovi potčinjeni u stanju da izvrše naređenja koja bi im izdao. Ako bi takva naređenja prelazila sposobnost shvatanja lica koje je u pitanju (a to se dešavalo dosta često, baš i zato što je pod izvesnim okolnostima trebalo izdati takva naređenja), on bi nedostatke koje je očekivao odmah iskombinovao sporednim naređenjima, koja bi izdao drugim licima, kako bi već unapred ispravio pogreške očekivane u budućnosti". Pored kombinatorske i moći predviđanja, Kanaris je svoj rad više podešavao prema sopstvenoj intuiciji nego prema hladnom i nepristrasnom sistematskom raščlanjavanju određene situacije. Grozničavim nagonom za radom težio je da sve odluke u njegovoj instituciji donosi lično. Kao što je u pogledu rada bio bezobziran prema sebi, isto je tako i od svojih saradnika tražio bezuslovno požrtvovanje. Do 1938. godine Abver je bio u sastavu Ministarstva rata, koje je Hitler ukinuo i formirao Vrhovnu komandu Njehrmachta - OKNj. Od tada Abver je bio sastavni deo ove, novo formirane ustanove. "Odeljenje za inostranstvo", kome je na čelu bio kapetan bojnog broda, kasnije admiral Leopold Berkner, bavilo se poslovima - veza sa inostranstvom, staranja o inostranim vojnim atašeima u Nemačkoj, o vezama sa savezničkim vojskama, održavanjem veze sa Ministarstvom inostranih poslova Rajha, korišćenjem zaplenjenih neprijateljskih arhiva i slično."Odeljenje za inostranstvo" je, posle sloma Kraljevine Jugoslavije, preuzelo arhivu jugoslovenskog Generalštaba i podvrglo je detaljnom pregledu i analizi. Tri odseka Abver je bio podeljen u tri sektora. Prvi se bavio ofanzivnom vojnom obaveštajnom službom, na čijem je čelu bio, do 1941. godine, pukovnik, kasnije general Pikenbrok, a zatim potpukovnik, kasnije general Hanzen. Drugi je organizovao sabotaže i diverzije, a na čelu mu je bio, do 1939. godine, major Groskurt, koga je zamenio pukovnik, kasnije general fon Lahonzen, bivši austrougarski oficir, do 1938. godine šef obaveštajne službe republike Austrije. Njega je 1943. godine nasledio potpukovnik baron Frajtag - Loringhoten. Treći se bavio kontraobaveštajnim radom, a bio je pod rukovodstvom majora kasnije pukovnika Bamlera do 1939. godine, a od tada, na čelu ovog sektora bio je pukovnik Bentivenji. Pored ovih, u Abveru je bilo i "centralno odeljenje" koje je obavljao sve administrativne poslove za račun drugih sektora: rukovalo arhivom, obavljalo pravne i finansijske poslove i vodilo kartoteku svih agentskih ugovora i obaveza. Na čelu ovog odeljenja bio je pukovnik, kasnije general Oster. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.