Досије операције обмана (13)

Глас Српске 24.05.2007 00:00

Прошло је више од мјесец дана како су Љубо Милош и Aнте Врбан отишли у земљу, а не јављају се. Бојазан да би центар у Филаху могао позвати Милоша на реферисање, била је упозорење да се убрза његово саслушање

Преузевши усташку групу у Сухопољу, Јоже и другови преобучени у стару усташку униформу, пожурили су с њима одмах кроз шуму. Официри УДБ-е били су распоређени између "гостију". Нико ништа није говорио. Јоже и Хуго, у ствари инжењер Божо Петрачић, вођа усташке групе, ишли су напред. Иза њих били су остали, помешани са удбовцима, који су чекали погодан тренутак да Јоже да знак за напад. После пешачења од једног сата, Јоже заустави колону и рече им да се мало одморе. Сви су поседали. У исти мах официри им уперише оружје у леђа и почеше да их везују. Хуго хтеде да се успротиви, али га Јоже гурну кундаком машинке и гласно узвикну: - Нитко да се није макнуо! Морамо вас провјерити. Ко нама гарантира да вас комунисти нису убацили међу нас! Збуњене усташе после тога дођоше мало к себи, али још несигурни шта се то дешава. Није им сасвим било јасно да ли су преварени. Но, шта је сад то вредело: пушчане цеви су стајале непомично, са свих страна, и више се ништа није могло учинити. Пола сата касније, када су их утоварили у камион, који је возио према затвору у Загребу, илузије о томе да иду на Папук биле су већ сасвим распршене. Сада је опет Љубо Милош био на реду. Да ли ће пристати да напише лажно писмо Каврану? Две групе су се већ - према веровању центра у Филаху - налазиле на Папуку, тако да је било крајње време да се јаве и објасне какво је стање у земљи. Уколико то не учине, постаће сумњиво: шта је с њима, зашто ћуте? Измучен неспавањем шеф операције је то јутро касније дошао у канцеларију. Дежурни му већ на улазу у зграду саопшти: - Врбан је синоћ покушао да се убије! - Како? - изненађено упита. - Исцијепао је своју кошуљу и везао је око врата. Хтио је да се угуши. Шеф устрча уз степенице, позва Мартина и рече му одмах: - Морамо убрзати Милошево саслушање. Они су у Филаху сигурно већ нервозни. Припреми ми сва досијеа. Мартин пође, али га овај заустави: - И Фанијеве телеграме донеси. - Фанијеве?! - Да, можда ће затребати - рече му шеф, осмехујући се. Сат касније дежурни је увео у шефову собу Љубу Милоша. Ушао је спокојно, не одајући ничим да је узбуђен. Деловао је чак кротко, суморно. Ћутање испуни собу. Обојица као да су мерили своја стрпљења. Док га је посматрао, шефу паде на памет чудна помисао: ко би рекао да је овај човек био тако гнусан убица! Изгледао је чак по неким физичким цртама - племенито: Био је висок, с наочарима, малих скривених очију. Имао је само 28 година. Да, ето и то: када је завршио шест разреда гимназије, запослио се и радио једно време као новинар. A после? Мисао му је прекиде Милошево питање: - Звали сте ме - изговори тихо. - Да - рече шеф. - Нисте се надали? Милош га погледа равнодушно и слегну раменима. Док се сагињао да запали цигарету, видело се да му рука мало подрхтава. Ипак је нервозан, узбуђује се, само то крије - закључи у себи шеф. Желео је да искористи такво његово стање и позва га да му исприча живот после бекства из земље. - Биће можда сувише дуго? - рече Милош, с прикривеном иронијом. - Можда. Aли ипак занимљиво! Седео је, гледајући према прозору. Чудна игра је тек предстојала. Да ли ће попустити? - размишљали су вероватно и један и други. Милош нервозно скину пепео са цигарете и поче полако да прича. Глас му је био безбојан, није одавао унутрашње узбуђење. Шеф га је пажљиво слушао. Знао је да му доцније сваки детаљ може бити потребан и важан. Говорио је дуго о лутању по Италији, о прелазу у Филах, о покушајима да нађу новац и формирају прве групе. Шеф га је посматрао лежерно док је причао о припремама за прелазак границе. Знао је да у једном лаже, да би сад требало да се збуни, да застане. Да ли да га прекине? - Милоше, а како је требало да се јавите Филаху, после свог доласка у земљу? Није се нимало збунио. - То је остало неријешено - рече. - Чекали смо да нам пошаљу радио-станицу. - A дотле? Слегнуо је раменима. - Зар вас је центар пустио у земљу без икакве наде у неизвјесност? - Све је зависило од друге групе - покуша он да буде убједљивији. - Значи, само сте на њу чекали? Милош потврди и заћута. - Када сте је очекивали - упита шеф, посматрајући га и даље нетремице, јер је на том податку сада могао да утврди колико је спреман да каже, с обзиром на то да је друга група већ била у рукама УДБ-е. - То није зависило од нас! - одговори он неодређено. - Кавран је одлучивао о датумима преласка границе. Пошто се већ ближило подне, шеф одлучи да прекине саслушавање. Милош устаде и пође к вратима. Нехотице је скривао поглед. Први дијалог је обично најтеже искушење за кривца. Прати га сумња - да ли је добро почео, шта је све открио, какав даљи план имају с њим? Знао је он то добро као искусни полицајац УНС-е. Одмах после ручка саслушање је настављено. Милош је говорио о томе како су прешли границу и покушавали да на Папуку нађу остатке усташких и крижарских група. Причао је полако и обазриво. Знао је да једну ствар треба сакрити: Шифре за писање извештаја и план радио-везе. A шеф је опет стално то имао пред очима. Посматрао га је сталожено и пустио да износи детаље. Уосталом, само признање шифри и није било толико битно, колико придобити Љубу Милоша да лично потписује УДБ-ине извештаје усташком центру у Филаху, да их обмањује о "стању у земљи", да стално тражи долазак нових група и тако омогући што безболније хватање усташких функционера. Како остварити тај план. Замисао је била изванредна, али је време било кратко. Могло се десити да Кавран, Сушић, или неко други из руководства у емиграцији позове Милоша на реферисање у Aустрију. Позив би, разуме се, био упућен преко Леона Златара из Голе или Јандре Суботичанца из Сухопоља, у чије канале је Удба успела да продре. На који начин, онда, одговори Каврану да Милош још не може да дође, кад не знају шифре, нити могу фалсификовати његов рукопис и стил извештавања. Неизвесност је непрекидно лебдела у размишљању руководства које је водило операцију хватања усташких терориста. Две групе су пале у замку, али то је само седам људи, од неколико десетина који треба да буду убачени у земљу. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.