Dosije operacije obmana (13)

Prošlo je više od mjesec dana kako su Ljubo Miloš i Ante Vrban otišli u zemlju, a ne javljaju se. Bojazan da bi centar u Filahu mogao pozvati Miloša na referisanje, bila je upozorenje da se ubrza njegovo saslušanje

Preuzevši ustašku grupu u Suhopolju, Jože i drugovi preobučeni u staru ustašku uniformu, požurili su s njima odmah kroz šumu. Oficiri UDB-e bili su raspoređeni između "gostiju". Niko ništa nije govorio. Jože i Hugo, u stvari inženjer Božo Petračić, vođa ustaške grupe, išli su napred. Iza njih bili su ostali, pomešani sa udbovcima, koji su čekali pogodan trenutak da Jože da znak za napad. Posle pešačenja od jednog sata, Jože zaustavi kolonu i reče im da se malo odmore. Svi su posedali. U isti mah oficiri im uperiše oružje u leđa i počeše da ih vezuju. Hugo htede da se usprotivi, ali ga Jože gurnu kundakom mašinke i glasno uzviknu: - Nitko da se nije maknuo! Moramo vas provjeriti. Ko nama garantira da vas komunisti nisu ubacili među nas! Zbunjene ustaše posle toga dođoše malo k sebi, ali još nesigurni šta se to dešava. Nije im sasvim bilo jasno da li su prevareni. No, šta je sad to vredelo: puščane cevi su stajale nepomično, sa svih strana, i više se ništa nije moglo učiniti. Pola sata kasnije, kada su ih utovarili u kamion, koji je vozio prema zatvoru u Zagrebu, iluzije o tome da idu na Papuk bile su već sasvim raspršene. Sada je opet Ljubo Miloš bio na redu. Da li će pristati da napiše lažno pismo Kavranu? Dve grupe su se već - prema verovanju centra u Filahu - nalazile na Papuku, tako da je bilo krajnje vreme da se jave i objasne kakvo je stanje u zemlji. Ukoliko to ne učine, postaće sumnjivo: šta je s njima, zašto ćute? Izmučen nespavanjem šef operacije je to jutro kasnije došao u kancelariju. Dežurni mu već na ulazu u zgradu saopšti: - Vrban je sinoć pokušao da se ubije! - Kako? - iznenađeno upita. - Iscijepao je svoju košulju i vezao je oko vrata. Htio je da se uguši. Šef ustrča uz stepenice, pozva Martina i reče mu odmah: - Moramo ubrzati Miloševo saslušanje. Oni su u Filahu sigurno već nervozni. Pripremi mi sva dosijea. Martin pođe, ali ga ovaj zaustavi: - I Fanijeve telegrame donesi. - Fanijeve?! - Da, možda će zatrebati - reče mu šef, osmehujući se. Sat kasnije dežurni je uveo u šefovu sobu Ljubu Miloša. Ušao je spokojno, ne odajući ničim da je uzbuđen. Delovao je čak krotko, sumorno. Ćutanje ispuni sobu. Obojica kao da su merili svoja strpljenja. Dok ga je posmatrao, šefu pade na pamet čudna pomisao: ko bi rekao da je ovaj čovek bio tako gnusan ubica! Izgledao je čak po nekim fizičkim crtama - plemenito: Bio je visok, s naočarima, malih skrivenih očiju. Imao je samo 28 godina. Da, eto i to: kada je završio šest razreda gimnazije, zaposlio se i radio jedno vreme kao novinar. A posle? Misao mu je prekide Miloševo pitanje: - Zvali ste me - izgovori tiho. - Da - reče šef. - Niste se nadali? Miloš ga pogleda ravnodušno i slegnu ramenima. Dok se saginjao da zapali cigaretu, videlo se da mu ruka malo podrhtava. Ipak je nervozan, uzbuđuje se, samo to krije - zaključi u sebi šef. Želeo je da iskoristi takvo njegovo stanje i pozva ga da mu ispriča život posle bekstva iz zemlje. - Biće možda suviše dugo? - reče Miloš, s prikrivenom ironijom. - Možda. Ali ipak zanimljivo! Sedeo je, gledajući prema prozoru. Čudna igra je tek predstojala. Da li će popustiti? - razmišljali su verovatno i jedan i drugi. Miloš nervozno skinu pepeo sa cigarete i poče polako da priča. Glas mu je bio bezbojan, nije odavao unutrašnje uzbuđenje. Šef ga je pažljivo slušao. Znao je da mu docnije svaki detalj može biti potreban i važan. Govorio je dugo o lutanju po Italiji, o prelazu u Filah, o pokušajima da nađu novac i formiraju prve grupe. Šef ga je posmatrao ležerno dok je pričao o pripremama za prelazak granice. Znao je da u jednom laže, da bi sad trebalo da se zbuni, da zastane. Da li da ga prekine? - Miloše, a kako je trebalo da se javite Filahu, posle svog dolaska u zemlju? Nije se nimalo zbunio. - To je ostalo neriješeno - reče. - Čekali smo da nam pošalju radio-stanicu. - A dotle? Slegnuo je ramenima. - Zar vas je centar pustio u zemlju bez ikakve nade u neizvjesnost? - Sve je zavisilo od druge grupe - pokuša on da bude ubjedljiviji. - Znači, samo ste na nju čekali? Miloš potvrdi i zaćuta. - Kada ste je očekivali - upita šef, posmatrajući ga i dalje netremice, jer je na tom podatku sada mogao da utvrdi koliko je spreman da kaže, s obzirom na to da je druga grupa već bila u rukama UDB-e. - To nije zavisilo od nas! - odgovori on neodređeno. - Kavran je odlučivao o datumima prelaska granice. Pošto se već bližilo podne, šef odluči da prekine saslušavanje. Miloš ustade i pođe k vratima. Nehotice je skrivao pogled. Prvi dijalog je obično najteže iskušenje za krivca. Prati ga sumnja - da li je dobro počeo, šta je sve otkrio, kakav dalji plan imaju s njim? Znao je on to dobro kao iskusni policajac UNS-e. Odmah posle ručka saslušanje je nastavljeno. Miloš je govorio o tome kako su prešli granicu i pokušavali da na Papuku nađu ostatke ustaških i križarskih grupa. Pričao je polako i obazrivo. Znao je da jednu stvar treba sakriti: Šifre za pisanje izveštaja i plan radio-veze. A šef je opet stalno to imao pred očima. Posmatrao ga je staloženo i pustio da iznosi detalje. Uostalom, samo priznanje šifri i nije bilo toliko bitno, koliko pridobiti Ljubu Miloša da lično potpisuje UDB-ine izveštaje ustaškom centru u Filahu, da ih obmanjuje o "stanju u zemlji", da stalno traži dolazak novih grupa i tako omogući što bezbolnije hvatanje ustaških funkcionera. Kako ostvariti taj plan. Zamisao je bila izvanredna, ali je vreme bilo kratko. Moglo se desiti da Kavran, Sušić, ili neko drugi iz rukovodstva u emigraciji pozove Miloša na referisanje u Austriju. Poziv bi, razume se, bio upućen preko Leona Zlatara iz Gole ili Jandre Subotičanca iz Suhopolja, u čije kanale je Udba uspela da prodre. Na koji način, onda, odgovori Kavranu da Miloš još ne može da dođe, kad ne znaju šifre, niti mogu falsifikovati njegov rukopis i stil izveštavanja. Neizvesnost je neprekidno lebdela u razmišljanju rukovodstva koje je vodilo operaciju hvatanja ustaških terorista. Dve grupe su pale u zamku, ali to je samo sedam ljudi, od nekoliko desetina koji treba da budu ubačeni u zemlju. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.