Književnik Dejan Stojiljković za “Glas Srpske”: Simbol žrtve koju plaćamo u životu

Kazao je ovo za “Glas Srpske” književnik Dejan Stojiljković o romanu “Dukat za Lađara”, objavljenom u “Laguni”, koji je nastavak njegovog romana “Olujni bedem”.

- Radnja se događa neposredno nakon događaja opisanih u “Bedemu”, s tom razlikom što ovde pratimo Ivana Kosančića i priču koja se odvija na njegovom posedu. Takođe, ovo je moj prvi kratki roman, oduvek sam hteo da se okušam u toj proznoj formi jer se divim knjigama poput “Proklete avlije”, “Starac i more” i “Kad su cvetale tikve”. Reakcije publike su za sada iznad svih očekivanja - dodao je Stojiljković.

GLAS: Šta je skriveno iza naslova “Dukat za Lađara”?

STOJILjKOVIĆ: Naslov asocira na staru grčku legendu o Haronu, čamdžiji donjeg sveta kome je svaka duša koja prelazi u svet mrtvih davala po dukat kao neku vrstu nadnice, a s druge strane, to je simbolički cena koju svi mi u životu plaćamo za određene stvari. U ovom konkretnom slučaju, taj dukat je neka vrsta žrtve koju glavni junak mora da podnese kako bi samom sebi dokazao da je i dalje čovek.

GLAS: Zašto ste u srž romana stavili Ivana Kosančića? Koliko je značajno predstavljati istorijske ličnosti i prilike koje su vladale u određenim epohama? Koliko istorijske istine ima u romanu “Dukat za Lađara”?

STOJILjKOVIĆ: Zavisi kako gledate na istoriju. Za početak, Ivan Kosančić nije istorijska, nego mitska ličnost. Zvanična istorija nije potvrdila njegovo postojanje kao što je to slučaj sa, recimo, knezom Lazarom ili Vukom Brankovićem. Pošto smo mi narod koji više veruje u legende, a manje u istoriju, onda u našem kolektivnom pamćenju imamo preplitanje mitskog sa istorijskim. Tako je i sa mojim romanom, on je mešavina istorije i mita, kao što su to i naše narodne pesme i predanje, a na samom čitaocu je da odluči šta je šta. To je, između ostalog, i misija pisca, da čitaoca navede da ide dalje i upozna se sa pozadinom i detaljima priče, ali i da nauči još nešto. Verujem da će mnogi čitaoci nakon što završe “Dukat za Lađara” uzeti da čitaju knjige naših eminentnih stručnjaka poput Radivoja Radića ili Marka Aleksića i to će meni, kao piscu, biti velika satisfakcija.

GLAS: Koliko je izazovno uranjati u mit i šta nam sve mitska građa otkriva u Vašem romanu?

STOJILjKOVIĆ: Naša mitologija je zanimljiva na više nivoa. U romanu sam se bavio fenomenom vampirizma kao i tzv. “osenjama” i “omajama” o kojima postoje predanja u svim krajevima gde su živeli Srbi i Sloveni. Dotakao sam se i takozvanog “svetog oružja”, gde je, u konkretnom slučaju, to Zmajevac, mač Ivana Kosančića koji ima simboličku, ali i mitološku funkciju u priči.

GLAS: Šta Vas je inspirisalo za pisanje ove knjige?

STOJILjKOVIĆ: Priča koju sam čuo od svoje bake u detinjstvu, o devojci koja se ubila zbog nesrećne ljubavi, a onda se vratila sa onog sveta da proganja one koji su je mučili na ovom. Takođe i razne legende i narodne priče o krajiškom vojvodi, div-junaku Ivanu Kosančiću, Zmaju od Radana, gospodaru Kosanice i pobratimu Miloša Obilića i Milana Toplice. Poreklom sam iz tih krajeva, majka mi je rođena u selu Ivan Kula.

GLAS: Koja je glavna poruka koju roman prenosi čitaocima?

STOJILjKOVIĆ: Ona može da stane u zvanični moto romana, rečenicu koja se pripisuje svetom Jovanu Lestvičniku - “Sećanje na smrt je dar Božiji”. U smislu da smo svi mi na ovom svetu privremeno i da toga treba da budemo svesni i u skladu sa tim da živimo i ophodimo se prema ljudima.

GLAS: Da li pripremate nešto novo u narednom periodu? S obzirom na to da je ranije pominjana adaptacija knjige “Konstantinovo raskršće”, kako teku planovi na tom polju?

STOJILjKOVIĆ: Serija “Konstantinovo raskršće” koju sprema producentska kuća “Fajerflaj” iz Beograda, poznata po serijama “Tajkun” i “Močvara”, na polovini je pretprodukcije. Epidemija je usporila proces, ali ga nije prekinula. Nadam da će snimanje početi na leto sledeće godine. Ko je nestrpljiv, uvek može da pročita trotomnu strip-adaptaciju romana u izdanju kuće “Sistem komiks”. Ovih dana sam mom izdavaču “Laguni” predao novu zbirku priča koja ima naslov “Prvi, poslednji i večiti”, planiramo da to objavimo do kraja godine. Takođe, u pripremi je i ćirilično izdanje “Dukata za Lađara” koje će imati dodatnu pripovetku u kojoj uvodim lik kosovskog junaka Damjana Jugovića.

Pandemija

GLAS: Kako gledate na situaciju izazvanu pandemijom virusa korona, kako će ona uticati na umjetnost?

STOJILjKOVIĆ: Ona već utiče na umetnost. Imao sam običaj da, kada mi izađe novi roman, pravim mini-turneju po Republici Srpskoj. Kada je objavljen moj prethodni roman “Olujni bedem”, imao sam seriju promocija. Foča, Kozarska Dubica, Novi grad. Baš mi je žao što ovoga puta, zbog pandemije, neću biti u prilici da promovišem knjigu i susretnem se sa čitaocima. Verujem da će biti bolje i da ću, čim se steknu uslovi, opet doći u Srpsku, gde se moje knjige, evo, već celu jednu deceniju rado čitaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.