Књижевник Дејан Стојиљковић за “Глас Српске”: Симбол жртве коју плаћамо у животу

Казао је ово за “Глас Српске” књижевник Дејан Стојиљковић о роману “Дукат за Лађара”, објављеном у “Лагуни”, који је наставак његовог романа “Олујни бедем”.

- Радња се догађа непосредно након догађаја описаних у “Бедему”, с том разликом што овде пратимо Ивана Косанчића и причу која се одвија на његовом поседу. Такође, ово је мој први кратки роман, одувек сам хтео да се окушам у тој прозној форми јер се дивим књигама попут “Проклете авлије”, “Старац и море” и “Кад су цветале тикве”. Реакције публике су за сада изнад свих очекивања - додао је Стојиљковић.

ГЛАС: Шта је скривено иза наслова “Дукат за Лађара”?

СТОЈИЉКОВИЋ: Наслов асоцира на стару грчку легенду о Харону, чамџији доњег света коме је свака душа која прелази у свет мртвих давала по дукат као неку врсту наднице, а с друге стране, то је симболички цена коју сви ми у животу плаћамо за одређене ствари. У овом конкретном случају, тај дукат је нека врста жртве коју главни јунак мора да поднесе како би самом себи доказао да је и даље човек.

ГЛАС: Зашто сте у срж романа ставили Ивана Косанчића? Колико је значајно представљати историјске личности и прилике које су владале у одређеним епохама? Колико историјске истине има у роману “Дукат за Лађара”?

СТОЈИЉКОВИЋ: Зависи како гледате на историју. За почетак, Иван Косанчић није историјска, него митска личност. Званична историја није потврдила његово постојање као што је то случај са, рецимо, кнезом Лазаром или Вуком Бранковићем. Пошто смо ми народ који више верује у легенде, а мање у историју, онда у нашем колективном памћењу имамо преплитање митског са историјским. Тако је и са мојим романом, он је мешавина историје и мита, као што су то и наше народне песме и предање, а на самом читаоцу је да одлучи шта је шта. То је, између осталог, и мисија писца, да читаоца наведе да иде даље и упозна се са позадином и детаљима приче, али и да научи још нешто. Верујем да ће многи читаоци након што заврше “Дукат за Лађара” узети да читају књиге наших еминентних стручњака попут Радивоја Радића или Марка Алексића и то ће мени, као писцу, бити велика сатисфакција.

ГЛАС: Колико је изазовно урањати у мит и шта нам све митска грађа открива у Вашем роману?

СТОЈИЉКОВИЋ: Наша митологија је занимљива на више нивоа. У роману сам се бавио феноменом вампиризма као и тзв. “осењама” и “омајама” о којима постоје предања у свим крајевима где су живели Срби и Словени. Дотакао сам се и такозваног “светог оружја”, где је, у конкретном случају, то Змајевац, мач Ивана Косанчића који има симболичку, али и митолошку функцију у причи.

ГЛАС: Шта Вас је инспирисало за писање ове књиге?

СТОЈИЉКОВИЋ: Прича коју сам чуо од своје баке у детињству, о девојци која се убила због несрећне љубави, а онда се вратила са оног света да прогања оне који су је мучили на овом. Такође и разне легенде и народне приче о крајишком војводи, див-јунаку Ивану Косанчићу, Змају од Радана, господару Косанице и побратиму Милоша Обилића и Милана Топлице. Пореклом сам из тих крајева, мајка ми је рођена у селу Иван Кула.

ГЛАС: Која је главна порука коју роман преноси читаоцима?

СТОЈИЉКОВИЋ: Она може да стане у званични мото романа, реченицу која се приписује светом Јовану Лествичнику - “Сећање на смрт је дар Божији”. У смислу да смо сви ми на овом свету привремено и да тога треба да будемо свесни и у складу са тим да живимо и опходимо се према људима.

ГЛАС: Да ли припремате нешто ново у наредном периоду? С обзиром на то да је раније помињана адаптација књиге “Константиново раскршће”, како теку планови на том пољу?

СТОЈИЉКОВИЋ: Серија “Константиново раскршће” коју спрема продуцентска кућа “Фајерфлај” из Београда, позната по серијама “Тајкун” и “Мочвара”, на половини је претпродукције. Епидемија је успорила процес, али га није прекинула. Надам да ће снимање почети на лето следеће године. Ко је нестрпљив, увек може да прочита тротомну стрип-адаптацију романа у издању куће “Систем комикс”. Ових дана сам мом издавачу “Лагуни” предао нову збирку прича која има наслов “Први, последњи и вечити”, планирамо да то објавимо до краја године. Такође, у припреми је и ћирилично издање “Дуката за Лађара” које ће имати додатну приповетку у којој уводим лик косовског јунака Дамјана Југовића.

Пандемија

ГЛАС: Како гледате на ситуацију изазвану пандемијом вируса корона, како ће она утицати на умјетност?

СТОЈИЉКОВИЋ: Она већ утиче на уметност. Имао сам обичај да, када ми изађе нови роман, правим мини-турнеју по Републици Српској. Када је објављен мој претходни роман “Олујни бедем”, имао сам серију промоција. Фоча, Козарска Дубица, Нови град. Баш ми је жао што овога пута, због пандемије, нећу бити у прилици да промовишем књигу и сусретнем се са читаоцима. Верујем да ће бити боље и да ћу, чим се стекну услови, опет доћи у Српску, где се моје књиге, ево, већ целу једну деценију радо читају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.