“Заборавни” насљедници

“Заборавни” насљедници
Анита Јанковић-Речевић
27.11.2018 12:54

Међу народима на Балкану влада мишљење да државу треба “закинути” гдје год је то могуће.

Фамозна реченица француског краља Луја XIV Држава то сам ја” чини се да никада није одјекнула до ових простора.

Домаће становништво понаша се као да је држава туђа, да према њој не треба да се опходе нити одговорно нити озбиљно. Држава се готово одувијек доживљава као да је поробљивачка, па тако радници запослени у државним фирмама када украду гориво из службеног аутомобила, или на било који други начин отуђе државну имовину, за своју превару стичу поштовање, па чак и дивљење.

Ситуација је још гора са онима који важе за велике и мале чивије у државним институцијама, који кроје државне законе и штите њене границе. Такви, када себи у џеп стрпају неколико десетина хиљада државног новца, обично добију титулу да су сналажљиви, никада да су лопови или преваранти. 

Колико немамо осјећај према сопственој земљи, најбоље свједочи Фонд за пензијско и инвалидско осигурање РС који се годинама бори са разним преварантима који на све начине покушавају да се дочепају пензије на коју немају право. Веома често главобољу им задају несавјесни насљедници који намјерно прећуткују смрт пензионера како би мјесецима подизали новац са њихових рачуна.

Тако су за десет мјесеци ове године 32 “заборавна” насљедника прећуткивањем смрти пензионера оштетила Фонд ПИО за више од 23.000 марака, а у посљедњих осам година та сума је достигла огромних 400.000 КМ.

“Заборавни рођаци” за своју превару морали су имати саучеснике, а још је поразнија чињеница што су их вјероватно нашли у поштарима и банкарима који су жмурећи, за неколико марака мита, истима исплаћивали пензију.

Такви примјери свједоче да живимо у вучјем времену у ком људска похлепа игра главну улогу. Времену гдје свако гледа како да зграби за себе што више, без имало саосјећања за изгубљеним чланом породице.

Могуће је да су ти несавјесни рођаци живјели на ивици егзистенције, да су их примања преминулог пензионера држала у животу, али без обзира на то какав год имали разлог, оправдања за кршење закона не смије бити.

Оваквим понашањем, осим што су испрљана сјећања на преминуле сроднике, нанесена је и штета Фонду ПИО, али и свим грађанима који пуне државни буџет.

Цјелокупно друштво мора порадити на свијести и искорјењавању мишљења којим се велича “закидање” државе, а Фонд ПИО и друге државне институције треба да пооштре казне за све појединце које се осмјеле на превару.

  

Колумне Коментар дана