Поразна статистика

Поразна статистика
Анита Јанковић-Речевић
03.12.2018 13:03

Стару пословицу “да на младима свијет остаје” сви су чули безброј пута стога је потпуно легитимно запитати се коме остаје Република Српска, у којој је дјеце све мање.

Чињеница да су млади најбоље што свака земља има јер су нада за њен опстанак, јачање и просперитет, потпуно је депримирајућа на случају РС коју роде увелико заобилазе. 

Да нам лоше иде на демографском плану и да бијела куга узима данак знају и птице на грани, међутим статистички подаци према којима је за 20 година у основне школе уписано 35.000 ученика мање и угашено више од 50 школа, аларм је за узбуну јер губимо битку за потомство.

Судбина празних учионица без веселих првачића сваке јесени задеси све већи број општина у Српској, а грају у школским ходницима у којима су се збијале шале, дијелила ужина и размјењивали домаћи задаци замијенио је мук. Зар нам треба таква тишина и живот без дјеце, њихових зачкољица и 1.000 питања зашто је небо плаво и трава зелена?

Иако знамо да је тачан одговор не, не треба, чини се да нико од нас не тражи рјешење за превазилажење проблема.

Селидба у земље Европе и свијета заједно са падом наталитета опустошила је учионице. Млади махом чекају сигуран посао, добру плату и властити кров над главом, па тек када посложе све те коцкице, одлучују се на потомство. Међутим, многима тада биологија стане на пут јер су одавно превалили тридесету.

Разлог за све поразнију демографску статистику је и положај мајки који је сваким даном све гори и гори. Мајке су због социјалне и економске несигурности приморане да раде и по десет, дванаест сати дневно па тако жена која се одлучи да роди, када се суочи са потешкоћама које носи посао и породица ни не размишља о другој принови.

Због свега тога кривца за бијелу кугу треба да тражимо у свима нама јер на листу приоритета дјецу стављамо тек након што све друго остваримо у животу. Кривица је и на онима који кроје пронаталитетну политику јер са малим подстицајима за стамбено збрињавање младих брачних парова, ниским или никаквим износима дјечијих додатака логично је да се многи не одлучују на проширење породице

За незапослене породиље јесте обезбијеђена новчана накнада, али то не може бити једино рјешење. Стога сви заједно морамо урадити далеко више како би учионице постале тијесне за све ђаке прваке.

Колумне Коментар дана