Санела Бабић, директорица Удружења за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”: Бањалука има озбиљну књижевну сцену и публику

Повод за разговор је  4. регионални фестивал књижевности “Императив” који ће бити одржан од 30. маја до 3. јуна у Банском двору Културном центру.

- И поред низа препрека које су се појављивале током организације овогодишњег фестивала, задовољни смо оним што смо до сада урадили и једва чекамо почетак фестивала - додала је она.

ГЛАС: Да ли је онлајн издање фестивала икад било у разматрању?

БАБИЋ: Онлајн разговор са писцем није фестивал. Фестивал је јавни догађај који се редовно одржава у неком граду. Наш фестивал је замишљен као мјесто сусрета писаца, издавача, уредника и публике. Из тог концепта изникло је много сарадњи између домаћих аутора и издавача. Поред представљања аутора из региона домаћој публици, циљ нам је да афирмишемо наше ауторе у региону. Бањалука има озбиљну књижевну сцену и публику.

ГЛАС: Колико технологија и онлајн свијет помажу или одмажу књижевности и цјелокупној умјетности?

БАБИЋ: Интернет је бескрајан простор у којем има свега “што вам срце жели”, па и бесплатних (често украдених) књига. У том смислу технологија и онлајн свијет одмажу писцима, издавачима и продавцима књига. Често кажем да је интернет спасио поезију. Захваљујући порталима који се баве промоцијом књижевности и ауторима који своју поезију или приче објављују на интернету, књижевност је постала видљивија већем броју становништва. У најтежим данима пандемије, умјетници и културни радници били су они који су дали све од себе да нам оплемене дане у којима смо били “затворени”. Док се полако враћамо на “старо нормално” требало би да вратимо и свијест о томе да продукција културних и умјетничких програма није бесплатна.

ГЛАС: Шта је највећи проблем с којим се сусрећете и које су оне лијепе и позитивне стране рада на “Императиву”, али и у самом удружењу?

БАБИЋ: Већ звучи као фраза када радници у култури и умјетници кажу да су највећи проблеми са којима се сусрећемо у раду – финансије. Издвајања за културу су минимална. Ријетке су друштвено-одговорне компаније које подржавају пројекте из културе. “Императив” је настао из љубави према књижевности и потребе да се бањалучка књижевна сцена “отвори”. У посљедњих десетак година у Бањалуци је стасала генерација одличних писаца. Радује нас свака договорена сарадња између аутора и издавача на нашем фестивалу, свака позитивна реакција публике на програме које организујемо и то што је у публици све више младих лица.

ГЛАС: Шта је потребно мијењати када је ријеч о буџетским издвајањима за културу и умјетност? Постоје ли назнаке промјене?

БАБИЋ: Буџетска издвајања за културу су минимална. Често заборављамо да је култура један од важних стубова друштва. Чињеница је да су у протеклих двадесетак година умјетници били наши најбољи амбасадори у свијету. Од почетка нашег рада указујемо да су промјене неопходне. Реаговали смо на нацрт градског буџета јер су издвајања за културне манифестације била предвиђена на основу прошлогодишњег ребаланса, а велики број значајних манифестација није могао да буде одржан прошле године због пандемије. Наша примједба је уважена и буџет за културне манифестације је враћен на износ који је усвојеним буџетом предвиђен за културу.  Међутим, само повећање буџета неће ријешити проблеме у култури док се не ријеше системске ствари. Недавно је на приједлог Министарства просвјете и културе усвојен закон о стицању статуса самосталног умјетника и стручњака у култури. То је први корак ка побољшању. Промјене су увијек могуће, али понекад је неопходно учинити видљивим проблеме са којима се сусрећу културни радници и умјетници.

ГЛАС: Како пролази критика и критичко мишљење данас? Недостаје ли нам храбрости у борби за језик, умјетност и културу?

БАБИЋ: Живимо у времену у којем се свако указивање на неки проблем назива негативном критиком и непријатељством. Ми не указујемо на проблем да бисмо некога критиковали већ да бисмо покренули иницијативу да се кроз дијалог ради на унапређењу и развоју умјетности и културе. Занимљиво је да сте у питању употријебили ријеч “храброст”. Зашто човјек треба бити храбар да би указао да сви морамо активније и више радити на унапређењу матерњег језика, умјетности и културе?

ГЛАС: Шта то стварамо за будуће генерације? Умијемо ли да се боримо?

БАБИЋ: Ми се трудимо да радимо свој посао најбоље што умијемо. То је наш начин борбе за генерације које долазе.

Култура и пандемија

ГЛАС: Да ли је култура током пандемије још више бачена у ћошак? Упркос ограничењима, бројни догађаји су одржавани, и то углавном не догађаји из културе - да ли је култура баш тако опасна?

БАБИЋ: Током пандемије културни радници и умјетници су, чини ми се, били најстрпљивији. И данас се мјере највише поштују у институцијама културе. Не бих рекла да се култура сматра опасном, једноставно заборављен је њен значај за све нас, а посебно за дјецу коју одгајамо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.